Jeziva prognoza Ujedinjenih nacija za 2020. godinu
Prošle godine, Organizacija Ujedinjenih nacija (OUN) predvidela je za 2019. sličnu situaciju sa humanitarnim krizama kao u prethodnoj godini. Sada zaključuju da su pogrešili i da grešku više ne smeju da ponove.
AP
Prema novoj prognozi za 2020, koju će organizacija danas predstaviti, zbog dramatičnog zaoštravanja više kriza istovremeno, sledeće godine ponovo se očekuje povećanje potrebe za humanitarnom pomoći.
- Potreba za humanitarnom pomoći zabeležiće rast usled ratova, nasilja, klimatskih šokova i ekonomskih teškoća - izjavila je pomoćnik generalnog sekretara OUN za humanitarnu pomoć Ursula Miler.
Oko 168 miliona ljudi biće upućeno na pomoć - za četvrtinu više nego što je bilo očekivano u prethodnoj godini. Da bi se pomoglo najugroženijima u 55 zemalja biće potrebno oko 29 milijardi dolara, pokazuju proračuni organizacije za humanitarnu pomoć UN - OCHA.
U fokusu izveštaja "Globalni humanitarni pregled 2020" nalaze se regioni poznati po nemirima - Sahel (granična zona u Africi između Sahare na severu i plodnije regije Sudan na jugu), Demokratska Republika Kongo, kao i ratna područja u Jemenu, Siriji i Južnom Sudanu.
Izveštaj najavljuje pogoršanje situacije u devet od 22 krizna područja. Očekuje se da će potrebe za pomoći porasti u Venecueli, Sudanu i Burkini Faso (na muslimanskom severu zbog suše i širenja radikalnih islamskih milicija).
U ekstremno teškim situacijama po pravilu se stiče nekoliko faktora istovremeno, u većini slučajeva, najmanje dva: rat i poplave u Južnom Sudanu, rat i zaraze u Jemenu, odnosno ekonomska kriza i suša u Zimbabveu.
Organizacija OCHA identifikovala je četiri trenda koji doprinose zaoštravanju krize širom sveta:
1. Klimatske promene širom sveta pogoršavaju već postojeće krize zbog ektremnih meteoroloških prilika;
2. Usled nepoštovanja međunarodnog prava u oružanim sukobima rekordno veliki broj dece biva proteran, ubijen ili ostaju invalidi. Ujedinjene nacije govore o "izgubljenoj generaciji";
3. U ratovima širom sveta, njih 41, ekstremno nasilje i korišćenje teškog naoružanja uzrokovalo je ogroman broj žrtava. Devedeset odsto ljudi ubijenih u ratovima bili su civili;
4. Humanitarni radnici su sve češće mete napada: u prva tri kvartala 2019. zabeležen je 791 napad na humanitarce, od kojih je 171 osoba umrla.
Kada tržište i privreda kolabiraju, bilo zbog rata, bilo zbog loše politike, kada nema reda, niti neophodne infrastrukture, ljudi gube pristup namirnicama i lekovima od životnog značaja. Kada u Jemenu, u Siriji ili Etiopiji nema čiste vode, a stotine hiljada ljudi živi u logorima, onda ne čudi epidemija kolere.
UN predviđaju da će ebola biti raširena na istoku Demokratske Republike Kongo i 2020. godine, delimično zbog nesigurnosti u regionu. Zbog ponovnog napada na uporište UN, SZO je opet morala da povuče humanitarne radnike iz tog regiona.
Poplave i porast temperatura širom sveta 2019. doprineli su širenju malarije, a denga groznica, koju takođe prenose komarci, u međuvremenu preti 3,9 milijardi ljudi u stotinu zemalja. Jemen se nedavno suočio sa velikom epidemijom denga groznice, sa više od 3.500 obolelih.