Pronašli su je u Jeloustonu pre pola veka

Vruća vrela 

Jeloustoun je odlično utočište za mikroskopska stvorenja. U njegovih 10.000 hidrotermalnih pojava fumarola, sumpornih blatnih vrela, vrućih vrela opstaju najraznoliki mikrobi. Među njima su i neobična stvorenja koje mikrobiolozi nazivaju ekstremofilima, a koja zauzimaju istaknuto mesto među značajnim naučnim otkrićima.

Mikrobiolog Tomas Brok je 1965. godine na izvoru Oktopod opazio „ružičaste želatinozne mase, očigledno biološkog porekla, na zapanjujuće visokim temperaturama“. Ovi vlaknasti organizmi su opstajali pri temperaturi od 82 stepena Celzijusa, što je začuđujuće, i to u vreme kada se smatralo da bakterije ne mogu da opstanu na temperaturama višim od 60 stepeni.

Bakterija sklona vrelini 

Brok se vratio na to mesto godinu dana kasnije sa studentom Hadsonom Frizom, pa su zajedno pokupili jedan drugačiji organizam, žućkastu bakteriju sklonu vrelini, koju je Brok nazvao Thermus aquaticus.

Uzgajanjem te bakterije došlo se do enzima koji replikuju DNK pri visokim temperaturama, a taj enzim je učinio da lančana polimerizacija postane svrsishodna. Danas ključna alatka u molekularnoj biologiji, lančana polimerizacija je 1993. godine biohemičaru Keriju Malisu donela Nobelovu nagradu za hemiju.

Trenutno se ova bakterija koristi da pojača signal virusa u većini dostupnih testova za Kovid-19.

Virus obilazi svet 

„PCR tehnologija pomaže u spašavanju života“, kaže molekularni biolog Ostin Šul sa prezbiterijanskog koledža u Južnoj Karolini.