Jedu samo paste i prodaju sve iz kuće od nameštaja do nakita kako bi preživeli

Iako je Vlada konačno usvojila Dekret težak 55 milijardi evra za pomoć raznim sektorima koji su na kolenima, ostaje ogromna neverica i nemogućnost ponovnog otvaranja zaustavljenih aktivnosti. Premijer Đuzepe Konte i ministar ekonomije Roberto Gualtieri podvlače da niko neće ostati nezaštićen i da će se lansirati ekonomiju. Neverica je ogromna jer je sve na dugom štapu. Sada se čeka usvajanje u Parlamentu a potom je pitanje kojom će brzinom pomoć biti realizovana. Hitnost je toliko evidentna da na svako obrazloženje o strpljenju već odavno stiže odgovor - „ne verujemo".

Na stotine hiljada, a procenjuje se da će i više od tog broja, ostati definitivno zatvorenih restorana, barova, svih uslužnih firmi gde se mora držati prostorna distanca. Upravo onih radnji koje su posećivali ponajviše strani turisti kojihove godine neće biti u Italiji. Otvaranje košta, a u međuvremenu su stizalesamo dažbine kao da je sve bilo uredu i da su radili. Ukratko,neće biti zarade da pokrije troškove održavanja i radne snage. Na kolenima je i turizam, mere koje su uveledistance na plaži i smanjen broj korisnika morskih struktura, dovele su do očaja posebno one koji su prostore iznajmili za sezonu. Moraju da plate zakup, a potpuno je neizvesno kada će početi sa radom.

Familije prodaju poslednje što imaju, koji gram dugo čuvanog porodičnog nakita zajedno sa venčanom burmom. Vlasnici barova razbijaju šankove jer znaju da ne mogu popovo da otvore, ne mogu da zarade da pokriju troškove i račune jer u mali bar sme da uđe samo jedna osoba najviše dve.

U Katanaiji, na Sicliji, ušao je u stanicu karabinjeravlasnik radnje, prodavao je voće i povrće, saopštio im je da je zapalio radnju jer ne uspeva da plati zakup. Frančeska je bila nastavnik plivanja u Rimu, bazeni su zatvoreni, bez jednog evra mesecima:

- Na stolu za ručak imam samo pastu, a računi samo stižu, uopšte ih ne otvaram. Stalni posao nema, kao ni fiksnu zaradu, muž je ostao bez posla. Nemamo ni kasu uzajamne pomoći, odloženo nam je plaćanje kredita za stan, plaćamo kamatu, a deca ne znaju šta to znači meso na roštilju".

Na Španskom trgu u Rimu okupili su se vlasnici radnji iz Rima i onih luksuznih i manje poznatog imena, barova, restorana. Njih oko 200 mirno je protestvovalo tražeći pomoć države. Izašli su sa plakatima na najčuvenije stepenice na svetu „Trinita dei Monti" sa natpisom „bez pomoći 18. maja ne možemo da otvorimo". Traže skidanje taksi, spašavanje zaposlenih, smanjenje cene iznajmljivanja prostora. Kako da otvori butik neko ko ima ogromne troškove zakupa, razne takse, kada se zna da su tu ulazili uglavnom stranci sa dubokim džepovima. Neće ih ni videti ove godine jer neće doći u Italiju, a poručenu robu moraju da plate.

"Karitas", katolička humanitarna organizacija sakupila je podatke o uvećanju onih koji traže pomoć. Do krona virusa bilo je u Italiji 2,7 miliona stanovnika koji su se obraćali menzama i za ekonomsku pomoć, sada ih je preko 3,7 miliona, u gradovima je obraćanje parohijama uvećano za 115 odsto. Sociolozi smatraju da je to samo početak „socijalnog beznađa i ekonomskog očaja" i da će se pravo ogledalo sirotinje i sva dramatičnost videti na jesen kada ne bude više ni efekata kase uzajamne pomoći, jer se ona planira zaključno sa krajem avgusta, tada će se videti ko se spasao a ko ne.