Grci nisu ni slutili šta se događa u Istanbulu. Krit više ne postoji. Erdogan stavio potpis!

Parlament u Ankari je po hitnom postupku ratifikovao memorandum o povlačenju pomorske granice u istočnom Sredozemlju između Turske i Libije, što je izazvalo kritike u Atini koja je ostala po strani tog dogovora. Dokument je odmah parafirao predsednik Tajip Erdogan i već je prosleđen Ujedinjenim nacijama da se registruje.

Ta žurba nije slučajna: prema nalazima američkih i norveških stručnjaka u dubinama Sredozemnog mora kriju se ogromne rezerve prirodnog gasa i sirove nafte, najveće koje su u poslednje vreme otkrivene u tom delu sveta.

U Ankari su već objavili mapu prema kojoj će veći deo istočnog Sredozemlja, prema nekim računicama više od 400.000 kvadratnih kilometara, biti turska ekonomska zona u kojoj će moći da obavlja podvodna bušenja i istraživanja.

Pri tome se ignoriše grčko ostrvo Krit, maltene kao da ne postoji.

To je urađeno "na osnovu međunarodnog pomorskog prava", koje u poslednje vreme u Turskoj tumače onako kako to njima odgovara, kažu u Atini. Memorandum su bez medijske pompe 27. novembra u Istanbulu potpisali predsednik Redžep Tajip Erdogan i libijski premijer Fajez al Saraž, čija je vlada priznata u UN. U Ankari je zvanično potvrđeno da je taj dokument već prosleđen UN, kako bi se na Ist riveru i oficijelno registrovala nova realnost u Mediteranu.

- To je grubo kršenje međunarodnog prava - kaže ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas.

U Atini sve do potpisivanja memoranduma nisu tačno znali šta se dešava iza zatvorenih vrata, o čemu se u Istanbulu pogađaju dve muslimanske zemlje. Kada je memorandum potpisan i ugledao svetlo dana, u vladi su zbog toga odlučili da proteraju libijskog ambasadora Muhameda Junisa Menfija iz Grčke.

- Neprihvatljiva je odluka Atine da zbog toga protera libijskog ambasadora. Taj dogovor nije bio tajna iako libijski diplomata nije dostavio dokument Grčkoj. Libija je nezavisna i suverena zemlja a ovaj potez pokazuje stvarni karakter Grčke - kaže šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu i upozorava da će "Turska braniti svoja prava u regionu".

Ovo bi moglo da označi novi, još veći sudar dve susedne zemlje, koje decenijama ne mogu da nađu pomirljiv jezik oko mnogih pitanja: položaja manjina u jednoj i drugoj zemlji, širine teritorijalnih voda oko ostrva u Egeju i vazdušnog prostora iznad njih, kao i rešavanja "kiparskog problema".

Sada je u gro planu nesporazum oko određivanja pomorske ekonomske zone. Da su odnosi između Ankare i Atine na velikoj proveri potvrdio je i nedavni susret Erdogana i premijera Kirijakosa Micotakisa u okviru samita NATO-a u Londonu, posle koga je samo neodređeno konstatovano da postoje problemi koji opterećuju odnose dve susedne zemlje i da ih treba rešavati.

Ankara je prošle godine blokirala grčka podvodna istraživanja istočno od Kipra koje je organizovala legalna vlada u Nikoziji, član UN i EU. U međuvremenu Ankara je u sporno područje uputila svoje brodove koji sada tragaju za naftom i gasom pod izgovorom da to podvodno blago podjednako pripada i turskoj manjini koja je na severu ostrva proglasila nepriznatu državu. Taj potez Ankare naišao je na osudu u EU koja preti da će protiv Turske preduzeti sankcije ukoliko nastavi da ugrožava suverena prava međunarodno priznate zemlje - Republike Kipar.

U vladi u Nikoziji kažu da ta prirodna nalazišta pripadaju svim građanima Kipra, ali tek kada se dve zajednice - grčka i turska - ponovo ujedine i stvore jedinstvenu državu.

Ali, pregovori o ponovnom ujedinjenju koji se sa prekidima decenijama vode pod pokroviteljstvom UN tapkaju u mestu i dve strane skoro dve godine ne mogu da se nađu za istim stolom. Generalni sekretar svetske organizacije Antonio Guteres sada pokušava da ubedi lidere dve zajednice da nastave dijalog, ali pitanje je kako će oni reagovati posle najnovijih nesporazuma Ankare i Atine.