Francuska škola odbila da nosi ime ubijenog profesora Samueala Patija

Pomalo se slegla prašina oko škole „Eukaliptusi“ u selu Olul na francuskoj obali Mediterana. „Ne želimo više da dajemo izjave i pokušavamo da ponovo stvorimo mirnu atmosferu“, odgovorila nam je u pisanoj izjavi Sandra Olivije, nastavnica matematike i predstavnica škole u Sindikatu nastavnika.

Ćuti i gradonačelnik Robert Beneventi iz konzervativne partije Republikanci. Propala je njegova ideja da srednja škola ponese ime nastavnika Samuela Patiju, kojeg je u oktobru ubio islamistički terorista. Ideji gradonačelnika su se usprotivili profesori, roditelji i učenici. Otpor pokazuje ambivalentan odnos Francuske prema sekularizmu.

„Želeo sam da ovom profesoru, koji je ubijen pod užasnim okolnostima, odam počast“, rekao je Beneventi nedavno televiziji Frans 3. „To je za mene bio važan simbol za našu Republiku.“

Islamista čečenskog porekla ubio je Patija u predgrađu Pariza. Nije mu se dopalo što je Pati na času istorije pokazao karikature proroka Muhameda, objavljene pre nekoliko godina u satiričnom časopisu „Šarli Ebdo“.

Nakon tih karikatura je ovaj magazin 2015. takođe bio meta islamističkog napada, kada su dvojica terorista upala u redakciju i ubila 12 ljudi.

Sa promenom naziva škole mora da se saglasi školski savet u kojem su predstavnici profesora, roditelja i učenika. Onlajn anketa je pokazala da je većina predstavnika protiv novog imena škole. Beneventi je tako odlučio da digne ruke od preimenovanja.

Strah da ne postanu meta

Profesorka matematike Olivije govorila je o tome na televiziji Frans 3. „Naravno da želimo da odamo počast kolegi, ali ne na taj način. To bi od nas napravilo metu. I taj rizik želimo da izbegnemo“, rekla je Olivije.

Osim toga, kako je istakla, Pati nema veze sa mestom ni ulicom u kojoj se nalazi škola. Ta ulica nosi ime jednog žandarma, koji je 2018. žrtvovao svoj život za taoca. „To je već mnogo za jednu školu, i ovom mestu, u kojem borave deca, dalo bi tužan prizvuk.“

Ali, odbijanje je izazvalo žestoke reakcije. Komentatori su to nazvali „dobrovoljnim pokoravanjem pred opasnošću“ i „sramotom“. Janis Roder iz levičarske Fondacije „Žan Žore“ za DW kaže da su nastavnici ustuknuli zbog straha. „Islamisti samo što nisu izvojevali pobedu u borbi ideja – a nastavnici neće ni da idu u tu boru“, kaže Roder, koji je nastavnik istorije u pariskom predgrađu Sen Deni.

U jednoj anketi početkom godine 42 odsto nastavnika je izjavilo da su se barem jedanput auto-cenzurisali kod religijskih tema kako bi izbegli probleme. „Razumem da neko radije ne bi da reskira život, ali od 2015. i niza terorističkih napada ne živimo više ušuškani u sigurnosti, koja je oko nas bila 70 godina. Državni službenici imaju obavezu da brane vrednosti Republike“, kaže Roder.

Potom je Roder citirao govor Vinstona Čerčila, kasnijeg premijera Velike Britanije, pred parlamentom 1938. godine. „Imali ste izbor između sramote i rata. Odlučili ste se za sramotu, a dobili rat.“

Poslanici su tada komentarisali Minhenski sporazum sa Velikom Britanijom, Francuskom i Italijom, kojim je Hitlerovoj Nemačkoj prepuštena Sudetska oblast. Ali, ni to nije sprečilo Njemačku da otpočne Drugi svetski rat.

Kriza sekularizma?

Za Mihaelu Aleksandru Tudor, docentkinju sociologije medija na Univerzitetu „Pol Valeri Monpelje 3“, protivljenje profesora i roditelja je znak duboke krize. Ona smatra da je to izraz rastućeg nepoverenja prema političarima. „Ljudi imaju osećaj da se političari samo služe simbolima poput sekularizma da bi napredovali u karijeri – i tako druge dovode u opasnost“, kaže ona za DW.

Osim toga, mnogi misle da laicizam, onako kako je shvaćen u Francuskoj, služi da dodatno stigmatizuje muslimane. Pojam bi, smatra sociološkinja, trebalo ponovo definisati tako da se izbegne da se svi muslimani trpaju u isti koš.

Zakon o vrednostima Republike, koji upravo prolazi kroz parlament, barem je početak diskusije. Nacrt predviđa strožu kontrolu džamija i imama. Pretnje i zastrašivanja državnih službenika trebalo bi da budu kažnjavani novčanim i zatvorskim kaznama.

Ipak, izgleda da je škola u Olulu izolovan slučaj. Grad Bezije, 300 kilometara dalje na zapadu, odlučio je da jednu osnovnu školu nazove po ubijenom nastavniku Patiju, i to 2022. godine kada se završi rekonstrukcija. U Kap Dailu je gradsko veće samo nekoliko dana posle ubistva osnovnu školu „Sveti Antonije“ nazvalo po Patiju. U junu će svečano biti otkrivena nova tabla sa imenom.

Za gradonačelnika tod mesta, Ksavijera Beka iz redova Republikanaca, preimenovanje škole se podrazumeva, uprkos onlajn-peticiji protiv toga koju je potpisalo više od trista ljudi. „Mi bismo morali da branimo našu civilizaciju i demokratiju tako što ćemo se glasno založiti za naše ideale“, kaže političar za DW. „Ne smemo dalje da popuštamo teroru.“

U poređenju sa Olulom postoji ključna razlika: za razliku od srednjih škola, opštinama nije potrebna dozvola školskog saveta za promenu naziva osnovne škole. U međuvremenu je gradonačelnik Olula objavio da ipak u svom gradu želi da oda počast Samuelu Patiju, tako što će nešto drugo u gradu nazvati po njemu.