U Evropi se sve zaključava pred smrtonosnom pošasti, a na drugom kraju sveta, tamo gde je nastala, deluje kao da korone nikada nije ni bilo

Prvak božićnih sajmova, Nemačka, već je za mnoge gradove donela odluke da se sajmovi neće održati kao što je recimo, otkazan popularni sajam u Nirnbergu, a manifestaciju otkazale su i praške gradske vlasti.

Odluka nije bila jednostavna s obzirom na to da sajam u Pragu godišnje poseti više od 700 hiljada domaćih i stranih gostiju, a odlučeno je da će Pražani ove godine u centru grada moći postaviti tek 19 metara visoku jelku.

Iako još uvek nije službeno otkazan, mađarski mediji prenose kako je i advent u Budimpešti pod upitnikom, i to nakon što je dan pre zadnjeg dana za prijavu povučen tender za organizaciju sajma, a učesnici obavešteni da se tender poništava.

Otkazana je i popularna manifestacija u austrijskom Salcburgu, dok se njihov najvažniji sajam u Beču zasad navodno održava.

Najam štandova

Razlog je, jednako kao i u zagrebačkom slučaju, izuzetno profitabilna praznična ekonomija od koje koristi redom imaju i gradovi, i ugostitelji, i lokalne turističke zajednice, pa stoga ne treba čuditi što se deo evropskih metropola još uvek odupire otkazivanju ovakvog događaja.

Jedno nemačko istraživanje, doduše iz 2014. godine, pokazuje kako je ta država rekorder po godišnjem broju održanih božićnih sajmova - organizuju ih oko 2500, čak 20 puta više od Austrije i Švajcarske zajedno, a njihov ukupni doprinos nemačkom zimskom turizmu procenjuje se između 3 i 5 milijardi evra godišnje.

Stvar je izuzetno profitabilna i za Veliku Britaniju, čija Nacionalna udruga organizatora sajmova NAMBLA procenjuje da sajmovi godišnje ostvaruju promete od 250 miliona funti, a često je moguće čuti i anegdote o učesnicima koji su zahvaljujući najmu štanda uspeli otplatiti sve svoje dugove.

Tome u prilog govori i procena NAMBLA-e da štandovi u sklopu većih britanskih sajmova prosečno uprihode između 980 i 3500 funti na dan, s prosečnom potrošnjom između 11 i 49 funti po posetiocu.

S obzirom na to sajmovi u proseku traju do 45 dana, po učesniku, pa ispada između 44 i 150 hiljada funti prihoda, što je za mnoge i te kako primamljivo.

Deo kolača u toj adventskoj industriji svake godine pokušavaju ugrabiti i domaće turističke agencije, ali izgledno je kako ove godine od toga neće biti velike vajde.

Zimski program

Tradicionalno, pojašnjava predsednik Udruge hrvatskih putničkih agencija Tomislav Fain, domaći agenti goste najviše vode na sajam u Beč, Budimpeštu, Prag i Salcburg, ali iako deo tih manifestacija još uvek nije otkazan, potražnje za putovanjima nema.

- Nešto malo poziva bilo je još pre nego što su brojke počele rasti, ali sada upita gotovo da i nema. Pozivi za skijanje i dalje stižu, ali mislim da na adventska putovanja ove godine ne treba previše računati - kaže Fain.

Ta su putovanja i u godinama blagostanja za dobar dio agencija bila prilično neprofitabilna jer je uglavnom reč o autobuskim turama koje podrazumevaju puno organizacije i troškova, a nisku zaradu, ali agencije koje su dobar deo jeseni provele bez posla ne bi imale ništa protiv da se barem deo tih putovanja održi.

- Advent nije niti inače činio neki veliki udeo u našem zimskom programu, ali trenutno zaista nemamo zahteva - kaže direktor Palma Travela Robert Petrinović.

Velika očekivanja tako ne treba imati ni od zagrebačkog sajma koji će se ove godine dogoditi u promenjenom izdanju. Iz godine u godinu spekuliše se da tu cirkuliše promet od pola milijarde kuna, 160 hiljada poseta i 300 noćenja noćenja domaćih i stranih turista.

Korona virusa kao da nikad nije ni bilo

U kineskom gradu Vuhanu iz kojeg se pandemija korona virusa krajem prošle godine proširila širom sveta stižu nesvakidašnji prizori gužvi na ulicama zabilježenih proteklog vikenda.

Naime, povodom Noći veštica na hiljade ljudi sudelovalo je na zabavama bez ikakve socijalne distance. Ako je ko i imao masku, bila je to ona pogodna za taj praznik.

Sudeći po prizorima, u Vuhanu je opet sve po starom, zapravo, na prvu se čini kako zlokobnog virusa nikad nije ni bilo.