Šta ako Tramp umre?

Nijedan kandidat na američkim predsedničkim izborima dosad nije umro ili morao da se povuče iz izborne trke ovoliko blizu izborima, ali hospitalizacija predsednika Donalda Trampa zbog koronavirusa samo mesec dana pre izbora 3. novembra, podstakla je pitanja šta će se dogoditi ako, ne daj bože, do toga dođe.

Američki ustav ne predviđa odlaganje izbora - datum biranja predsednika SAD je zakonska kategorija, prvog utorka u novembru. Čak i za vreme građanskog rata 1864. godine, izbori su održani po planu i predsednik Abraham Linkoln osvojio je drugi mandat. Hipotetički, da bi se predsednički izbori ove godine odložili, neophodno je da oba doma Kongresa, i Predstavnički dom, u kome većinu ima opoziciona Demokratska partija, i Senat gde su Trampovi republikanci u većini, pristanu na odlaganje. Analitičari kažu da je tako nešto gotovo nemoguće, jer su predsednički izbori u SAD tradicionalni ritual koji se ni po koju cenu ne sme prekršiti.

Hoće li Tramp pobediti na izborima u SAD?

Međutim, i Republikanska i Demokratska partija imaju interna pravila za to kako zameniti predsedničkog kandidata ako to bude potrebno. U slučaju republikanaca, neophodno je da 168 članova Nacionalnog odbora (nešto kao glavni odbor srpskih stranaka) glasa za izbor Trampovog zamenika, ali bi, u slučaju neslaganja oko eventualnog „zamenskog“ kandidata, morala da se sazove nacionalna stranačka konvencija sa više od 2.500 delegata što je, zbog kratkog vremenskog roka, neizvodljivo. Kod demokrata, novog kandidata biralo bi 450 članova Nacionalnog odbora stranke. Problem je u tome što, sve i da se izabere Trampova zamena, ime te ličnosti ne bi moglo da bude na glasačkom listiću jer su listići već odštampani, a više od tri miliona Amerikanaca već je glasalo dopisnim putem.

U međuvremenu, predsednik Tramp se oglasio na Tviteru i napisao da se polako oporavlja.

- Sada se osećam mnogo bolje. Vratiću se uskoro, nisam hteo da ostanem u Beloj kući, da se krijem i čekam da vidim šta će se dogoditi, jer lideri moraju da se hrabro suoče sa problemima. Prva dama je takođe dobro, malkice je mlađa od mene i podnosi ovo onako kako je i očekivano za njene godine - poručio je u svom stilu Tramp.

I dok se on bori sa virusom, njegova Republikanska stranka je pokrenula „operaciju MAGA“ („Make America Great Again“ - Učinimo Ameriku ponovo velikom), koja podrazumeva prisustvo potpredsednika Majka Pensa i članova Trampove porodice na predizbornim skupovima.

- Potpredsednik, porodica predsednika Trampa, naši koalicioni partneri i naše pristalice će na terenu pokazati kakav entuzijazam stoji iza naše predsedničke kampanje - rekao je za TV „Foks“ šef Trampovog izbornog štaba Bil Stepijen.

Predsednika SAD ne biraju građani nego elektori

Premda su izbori opšti, za izbor američkog predsednika potrebna je apsolutna većina od 538 članova „elektorskog koledža“: to sistem koji su u 18. veku uspostavili osnivači SAD, jer nisu imali poverenje u biračko telo, pa su u ustav stavili da svaka država bira svoje predstavnike, elektore, koji glasaju za kandidata koji je dobio većinu glasova u toj državi. Broj elektora u svakoj državi jednak je broju njenih predstavnika u Kongresu. Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da ima većinu od 270 elektorskih glasova, što znači da predsednika SAD ne biraju građani koji su izašli na izbore nego elektori. Pitanje je zašto su osnivači SAD smislili tu komplikovanu i mnogima nejasnu proceduru, koja je, inače, u velikom neskladu sa temeljnim pravilima demokratije u koju se Amerika kune. Odgovor daje Džordž Edvards, profesor političkih nauka na Univerzitetu Teksas:

- Jednostavno, oni nisu verovali ljudima da će izaći na izbore. Nije tada bilo neobično da političari nemaju poverenja u „nekontrolisanu gomilu“, kako su neki nazivali američki narod - kaže Edvards.

Tako je moguće da, kao i 2016. godine, kada je osvojio prvi mandat u borbi protiv Hilari Klinton, Tramp ponovo osvoji dovoljan broj elektorskih glasova, a da sa druge strane dobije manji broj direktnih glasova stanovnika SAD. Inače, ustav ne obavezuje elektore da glasaju za ovog ili onog kandidata, ali Vrhovni sud doneo je odluku početkom godine da države imaju mogućnost da kazne „neposlušne elektore“ ukoliko ne budu glasali po volji većine birača.

Teorija zavere ili dobro smišljen plan?

Na društvenim mrežama se, čim je Tramp objavio da je zaražen koronom, pojavio „pakleni plan“, po kome je, navodno, Tramp objavio da je zaražen jer je bio svestan da zaostaje za Džoom Bajdenom, te je računao da će tako da dobije naklonost neopredeljenog dela glasača u SAD, koji bi mogli da mu donesu sigurnu pobedu. Da li je ovo samo teorija zavere ili dobro smišljen plan Trampa i njegovog tima, pokazaće dani pred nama.