Događaj koji je promenio Kinu!

Svet pamti mnogo značajnih događaja koji su ga u većoj ili manjoj meri znali menjati i uticati na tokove istorije.

Tema ovog kratkog članka jeste malo poznati događaj iz 2006. godine kada je Kina poslala snažnu poruku Amerikancima u jednom gotovo neverovatnom vojnom manevru.

Dana 26. oktobra 2006. godine, kineska podmornica klase "song" izronila je niotkud usred grupe američkih nosača aviona i ratnih brodova. Američka flota je u tom trenutku kompletno bila u dometu ispaljivanja kineskih torpeda i raketa pre nego što su uopšte stigli da detektuju i uhvate Kineze na sonaru. Bili su nadigrani i iznenađeni kineskom lukavošću. 

Kineska podmornica je ko zna koliko dugo pratila američke brodove, plovila ispod njih, a da je uopšte nisu detektovali. To je kako kada na primer, odete na sastanak svih direktora kompanije Mercedes, čučite ispod stola i sve prisluškujete, a onda naglo izađete i ponosno viknete "pikabu" kažete im da ste vlasnik kompanije Folksvagen!

Kinezi su Amerikancima tog dana zadali strahovit udarac bez ispaljenog torpeda ili metka, a američki oficiri i mornari bili su podeljenih emocija. Neki su bili vidno oduševljeni, dok su drugi bili vidno posramljeni.

Kineska podmornica nalazila se u krugu od 5 nautičkih milja (9 km) od američkog nosača USS "Kiti Hok", tokom operacija.

Cela drama se odvijala u Istočnom kineskom moru između Japana i Tajvana.

Naposletku su avioni F/A-18C i posada aviona EA-6B sa USS "Kiti Hoka" potvrdili da se usred ogromne američke flote nalazi ni manje ni više - kineska podmornica, klase "song".

Prema vojnim opisima, podmornica klase "song" je gotovo bešumno plovilo, koje se teško uočava na radarima, pa otud i odgovora na pitanje zbog čega su "banuli" nepozvani usred udarne grupe američke Pacifičke flote.

Ovim događajem NR Kina je konačno stavila na znanje Amerikancima gde se nalaze, gde su došli i da nisu poželjni ni u Istočnom kineskom moru, niti Japanskom, Žutom ili Južnom kineskom moru.

Kina je rešila da masovno modernizuje svoju flotu i to ne samo obalnu mornaricu, već i Okeansku flotu. 

Ako se vratimo natrag kroz istoriju, Kina je jednom imala možda i najveću flotu, veću i od portugalske ili španske koje su tek bile u najavi. Ta flota je brojala na stotine i hiljade brodova, kao i desetine hiljada mornara. Cilj takve mornarice nije bio da pokori svet, kao što su to činili Portugalci, Španci, Holanđani, Francuzi i Englezi sa mnogo manje brodova i osoblja, već je cilj bio da se Kina trgovinski poveže sa Zapadom, ali i da čuva svoja mora i luke.

Slavnu kinesku mornaricu predvodio je slavom ovenčani kineski admiral islamske veroispovesti Dženg He, koji je svoje brodove odveo čak do Kenije i Arabije.

Danas, kineska mornarica želi istu slavu kao što je imala u vreme Dženg Hea. Za to je potreban ogroman napor, a prema nekim predviđanjima, ako nastave uspon i modernizaciju, za 30 godina će postati pomorska sila u rangu sa SAD, iako oni već jesu pomorska supersila.

Ne zaboravimo istoriju, Kinezima je ona dala pravu opomenu i to tri puta. Tri puta su Kinezi bili ponižavani u prošlosti. Prvi put, za vreme ropstva pod Kublaj-kanom i Mongolima, koji su uspostavili ozloglašenu dinastiju Juan, kada je narod Han u svojoj domovini bio podjarmljen.

Drugi put, u vreme Opijumskih ratova, kada je kineska carevina rasparčana i podeljena između zapadnih kolonizatora Engleza, Francuza, Rusa, kada je kineski car mogao da dobije batine od britanskog vojnika, a da osvajač zbog toga ne odgovara nikome, čak bude i nagrađen.

Treći put je Kinez bio ponižen u vreme japanske okupacije, "Silovanje Nankinga" je najjeziviji primer japanskih zločina, Mandžurija, silovanja, ubijanja, kasapljenja...

Danas, poučena ovim istorijskim lekcijama NR Kina je spremna da brani svoje dvorište kako na kopnu (grade široku mrežu protivbrodskog raketnog sistema), tako i daleko po svetskim morima i okeanima. Zato jačaju flotu. Da sačuvaju svoja mora i kopno. Da spreče američke brodove da ulaze u njihove vode, otud i događaja iz 2006. godine.

Mornari sa kineske podmornice su tog dana poručili Amerikancima: "Tu smo, gledamo vas, dalje nećete moći. Ovo je naše more, a tamo je naše kopno. Ovde ćete stati!"