Bivši američki potpredsednik Džo Bajden učvrstio je poziciju lidera u trci za kandidaturu Demokratske stranke na predstojećim predsedničkim izborima, odnevši pobedu u četiri od šest država u kojima su održani izbori za demokratsku nominaciju.

Bila je to velika pobeda na "mini superutorku". Iako je ostalo još dosta saveznih država koje će do jula dati svoj glas, realno gledano, trka je gotovo izvesno gotova. Berni Sanders može da napreduje, ali je u ovom trenutku potrebno pravo čudo da prestigne Bajdena.

Postoje tri objašnjenja kako je Bajdenu ovo pošlo za rukom, objašnjava "Blumberg".

Prvo je - Barak Obama. Velika je razlika između ovogodišnjeg Bajdena i onog u prethodnim mandatima. Kada ga je Obama postavio za potpredsednika, on ga je podigao na čelo stranke. Čim je Hilari Klinton sišla sa scene, Bajden je postao očigledan sledeći izbor za demokrate.

Drugo je da je Bajden na neki način to i zaslužio kao uspešan potpredsednik i istaknuti demokrata koji je uvek bio u prvim redovima, ma koliko se promene dešavale u staranci. Tokom njegove dugogodišnje karijere bilo je momenata za koje bi voleo da se nikada nisu desile, ali činjenica je u demokratskom taboru ima dobru reputaciju.

Treće objašnjenje uključuje i element čiste sreće. Najpre, vrlo rano su odustali jaki kandidati. Majkl Blumberg kome su predviđali veliki uspeh napravio je kardinalnu grešku kada je preskočio rane države. Kada je postalo jasno da će "knjiga spasti" na njega i Sandersa, demokratski establišment je, očekivano, stao iza Bajdena.

Na ove izbore uticao je i korona virus. Naime, pokazalo se da su u državi Vašington, koja je najteže u Americi pogođena novim virusom, glasači zabrinuti zbog epidemije kao svoj izbor navodili Bajdena. U Mičigenu su birači na pitanje ko bi bolje upravljao krizom u slučaju epidemije odgovorili – Bajden.

Zašto je Sanders ipak ostvario uspeh?

Prognoze sada jesu na strani bivšeg američkog potpredsednika, ali bez obzira na rezultate unutarstranačkih izbora kod demokrata, utisak je da je Sanders potresao političku scenu u SAD otvorivši mnoga pitanja koja će nadmašiti aktuelnu trku za predsednika države.

Problemi koje je tokom kampanje Sanders označio kao suštinske, odrediće u narednim godinama pravac kojim će unutrašnja politika SAD ići, navedeno je u analizi na sajtu americki-izbori.rs.

Jedno od tih pitanja je ekonomija. Trend rastuće globalne nejednakosti nije zaobišao ni SAD. Sve veći broj građana Amerike postavlja pitanje kako je moguće da nekoliko procenata stanovništva u SAD kontroliše 70 ili 80% bogatstva najveće svetske ekonomije.

Sanders je označen kao glavni protivnik politike oštre polarizacije u ekonomskom smislu. Svoju kampanju usmerio je protiv predstavnika krupnog kapitala i velikih finansijskih korporacija, kao i protiv strože regulacije banaka.

Ono što je zanimljivo, Sanders je jedan od retkih koji se otvoreno pobunio protiv ekonomskog statusa kvo. Uspeo je da probudi svest kod ljudi da ekonomija može drugačije da se organizuje, a da banke nemaju ekskluzivno pravo na istinu. Podrška koju ovakav ekonomski program dobija može predstavljati pravi izazov establišmentu u SAD.

Nakon izbora 2016. godine, Sandersu je zamerano da nije u stanju da proširi svoju stranačku bazu koja bi ukjučivala različite slojeve društva. Međutim, kampanja 2020. godine dokazala je suprotno. Pored “milenijalaca” koji predstavljaju stub Sandersove podrške, svoju bazu je proširio sa Afroamerikancima, Latinoamerikancima, čak u jednom delu i starijim građanima SAD, koji tradicionalno ne podržavaju senatora iz Vermonta. Često se previđa da Sandersa najviše podržavaju građani između 18-28 godina. Oni nisu samo glasači, oni su i budućnost SAD.