U Americi se obeležavanje godišnjice tradicionalno održava u Nacionalnom memorijalnom centru, koji se nalazi na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra, gde su srušsene dve "kule bliznakinje".

Odavanje pošte žrtvama u Memorijalnom centru uključuje i čitanje imena stradalih u napadima 1993. i 2001. godine, dok uveče dva snopa plave svetlosti uperena ka nebu podsećaju na srušene kule Svetskog trgovinskog centra.

Napadi, koje je izvela teroristička organizacija Al Kaida, počeli su udarima dva oteta aviona koji su srušili "kule bliznakinje" posle čega je usledio udar trećeg aviona na zgradu Pentagona u Vašingtonu. Na kraju je oboren avion u Pensilvaniji. Ukupan bilans žrtava bio je 2.997 ljudi.

Među žrtvama 11. septembra bilo je i 372 stranaca, od kojih je i jedan državljanin Srbije.

Nadležne službe SAD kasnije su ocenile da je "mozak" napada bio Halid Šeik Muhamed, koji je uhvaćen u martu 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen za ratni zločin.

Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio vodja Al Kaide, Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga.

 

CNN: Napad na SAD - greška Bin Ladena

Iako su teroristički napadi na SAD 11. septembra imali taktički uspeh, nisu bili praćeni strateškim uspehom, te je njihov rezultat na kraju sasvim suprotan od onoga što je osnivač Al Kaide Osama bin Laden nameravao, prenosi Si-En -En (CNN).

"Bin Laden se nadao da će napad na SAD izvršiti pritisak na lidere te zemlje da smanje podršku bliskoistočnim režimima.

Verovao je da će bez takve američke podrške, arapski režimi propasti i biti zamenjeni vlašću u stilu talibana", navodi američki medij.

Posebno, kako ističe novinar Si-En-Ena Piter Bergan, Bin Laden je hteo da izvrši pritisak na SAD da povuku svoje trupe iz Saudijske Arabije, a njegov glavni politički cilj bio je svrgavanje saudijske kraljevske porodice.

Američki medij uporedio je napade od 11. septembra sa napadom na Perl Harbor ocenivši da u u oba slučaja taktički uspeh napada nije bio praćen strateških pobedama, već potpuno suprotno.

Japanci su, kako navodi, postigli značajnu pobedu u Perl Harboru, ali je taj napad uvukao SAD u Drugi svetski rat, dok se Japan, četiri godine kasnije, našao u ruševinama, potpuno poražen.

Slično tome, napadi Al Kaide pre 15. godina bili su veliki šok za Amerikance, ali i svet.

Do tada, nepijatelji SAD skoro dva veka, odnosno od kada su Britanci spalili Belu kuću 1914. godine, nisu uspeli u napadima na kontinentalni deo države.

"Dugo su dva velika okeana, Atlantik i Pacifik, štitili Ameriku od njenih neprijatelja, ali je tome došao kraj. Ipak, i pored taktičkog uspeha, napadi od 11. septembra nisu imalii strateški uspeh, i na kraju su postigli upravno suprotno od onoga što je Osama bin Laden nameravao", navodi Si-En-En.

Američki medij, međutim, ocenjuje da postoje razlike između perioda posle Drugog svetskog rata i onog posle 11. septembra.

Dugoročna posledica Perl Harbora, kako navodi, nije bila samo odlučujuća pobeda saveznika u ratu, već i višedecenijsko američko liderstvo i dominacija.

Posle prvobitnog uspeha u Avganistanu posle napada, pobeda nije bila gotova stvar za Ameriku.

Umesto toga, američke snage su nastavile rat sa džihadističkim grupama, odnedavno i Islamskom državom, što trenutno deluje kao kvazi-trajno stanje koje bi moglo da prevaziđe i mandat narednog predsednika SAD, navodi Si-En-En.