Bajden rekao Putinu ono što Tramp nikada nije smeo

Američki predsednik upozorio je ruskog kolegu Putina na mešanje u izbore, kaže Bela kuća. Razgovor je takođe obuhvatio diskusiju o tekućim protestima opozicije u Rusiji.

S druge strane saopštenje Kremlja nije se odnosilo na bilo kakve tačke trvenja, već je navelo da je taj poziv "poslovan i iskren".

Oba lidera su, kako se izveštava, signalizirala spremnost da obnove poslednji preostali nuklearni sporazum zemalja, prenosi BBC.

Bivši američki predsednik Donald Tramp često je potkopavao oštro držanje sopstvene administracije prema Rusiji, a neki su ga optuživali da previše poštuje Putina.

Ali bivši predsednik Barak Obama - pod kojim je Bajden bio potpredsednik - takođe je kritikovan zbog toga što nije pažljivije pratio šta radi Kremlj dok je Rusija anektirala Krim, podržavala pobunjeničke snage u istočnoj Ukrajini i angažovala se u Siriji.

“Predsednik Bajden je jasno stavio do znanja da će Sjedinjene Države delovati čvrsto u odbrani svojih nacionalnih interesa kao odgovor na akcije Rusije koje štete nama ili našim saveznicima“, rekla je Bela kuća u kratkoj izjavi, pozivajući se na glavne tačke razgovora u utorak popodne, ali ne navodeći više detalja.

SAD su rekle da su dvojica predsednika takođe razgovarala o masovnom sajber napadu SolarVinds, za koji je okrivljena Moskva, zatim o izveštajima da je Kremlj obećao nagrade za napade na američke vojnike u Avganistanu, kao i o trovanju ruskog opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnog.

U izjavi Kremlja o tom pozivu kaže se da je njihov predsednik „primetio da će normalizacija odnosa Rusije i Sjedinjenih Država zadovoljiti interese obe zemlje i - uzimajući u obzir njihovu posebnu odgovornost za održavanje bezbednosti i stabilnosti u svetu - celokupne međunarodne zajednice".

Dvojica lidera su se dogovorila da se potpiše sporazum o obnavljanju Novog START-a, ugovora iz Obamine ere koji ograničava količinu bojevih glava, projektila i lansera u američko-ruskom nuklearnom arsenalu.

Potezi su pokrenuli nadu u veću stabilnost između dve najnaoružanije države sveta, brišući neizvesnost koju je doneo Tramp, koga je Bajden zamenio prošle nedelje.

Trampova administracija je ponudila produženje na godinu dana pre roka u februaru, ali rasprave su se prekinule zbog američkog insistiranja na oštrijoj verifikaciji da je Rusija zamrznula svoj nuklearni arsenal.

Tramp je zato odbio da potpiše produženje.

Bajden ne želi sukob
Bajden je nagovestio da će prema Vladimiru Putinu biti oštriji od Donalda Trampa, koji je odbio da se suprotstavi Kremlju i često bacao sumnju na rusko mešanje u izbore 2016. godine.

Po tom pitanju je Bajden napravio najoštriji zaokret u odnosu na Trampa, navodno rekavši Putinu da zna da je Rusija pokušala da se umeša i u izbore 2016. i 2020. godine. Takođe je upozorio ruskog predsednika da su SAD spremne da se odbrane od sajber špijunaže i svih drugih napada.

Uprkos pomirljivom pristupu Trampa, Kremlj nije imao koristi od njegovog predsedavanja, jer je njegova administracija strogo sankcionisala Ruse za pitanja u rasponu od Ukrajine do napada na neistomišljenike. Bajden i njegov spoljnopolitički tim zauzeće čvrst stav o ljudskim pravima i namerama Putina u Evropi.

Ali oni ne traže sukob. Umesto toga, nadaju se da će upravljati odnosima i sarađivati tamo gde je to moguće. U tom smislu, dva predsednika su se dogovorila da će raditi na dovršenju produženja Novog START-a pre njegovog isteka sledećeg meseca, što se na kraju i desilo.

Ugovor, potpisan 2010. godine, ograničava svaku stranu na 1.550 nuklearnih bojevih glava velikog dometa, što je manji broj nego u prethodnom sporazumu.

Ukupno je svakoj zemlji dozvoljeno ne više od 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa koje se lansiraju iz podmornica i teških bombardera opremljenih za nuklearno oružje. Još 100 dozvoljeno je ako nisu operativno raspoređeni - na primer, rakete uklonjene iz podmornice koja je na dugotrajnom remontu.

Opet, ovo je značajno smanjenje u odnosu na prvobitni ugovor.

Međutim, Bajden je pokazao da neće odustati od toga da Rusija preuzme odgovornost po mnogim pitanjima.

Bajden se snažno razišao sa Trampom u pristupu ruskom izveštaju o ljudskim pravima i Ukrajini.

Tramp se potrudio dok je bio na vlasti da izbegne podnošenje žalbi na kršenje ljudskih prava u Rusiji ili da kritikuje podršku Moskve separatistima u Ukrajini i okupaciji Krima. Bajden se suočio sa Putinom po oba pitanja.

Izneo je „našu snažnu podršku ukrajinskom suverenitetu pred ruskom agresijom koja je u toku“, rekla je portparolka Džen Psaki, prenosi AFP.

Takođe je nabrojala dugačak niz drugih „zabrinjavajućih pitanja“ koja uzrokuju trvenja u Vašingtonu.

Psaki je rekla da je Bajdenova "namera takođe bila da jasno stavi do znanja da će Sjedinjene Države čvrsto delovati u odbrani naših nacionalnih interesa kao odgovor na maligne akcije Rusije".

Kremlj nije spomenuo ove žalbe u svom saopštenju povodom razgovora.