Američka birokratija usporava trgovinu, umešao se i Izrael

 Još nismo ništa bliže kupovini izraelskih F-16 nego što smo bili pre srede i objave da je američki Stejt Department pokrenuo proceduru odobrenja prodaje borbenih aviona Hrvatskoj. Kongres ima 15 dana za bilo kakve prigovore na dogovorenu prodaju, što može sve vratiti na početak. SAD odobrava prodaju naoružanja svojim partnerima kroz sistem za prodaju vojne opreme ("Foreign Military Sales", FMS).

Kao deo prodaje stranim državama kupci moraju pristati da će tražiti pismeno odobrenje američke vlade pre bilo kakve promene namene, modifikacije ili dalje prodaje vojne opreme nekoj trećoj državi ili kupcu, opisali su iz američke ambasade.

Tokom poslednjih nekoliko decenija SAD je odobrio hiljade takvih zahteva za tzv. Treće Partijski Transfer (TPT), koji su se odnosili na sve od prodaje projektila pa do velikih složenih odbrambenih sistema.

Takva preprodaja vojne opreme tretira se transparentno, u skladu sa interesima američke spoljne politike, sa ciljem da se zaštiti integritet sistema naoružanja i da se osigura osetljiva vojna tehnologija. U sklopu tog procesa zahtev za TPT može podstaći dodatno preispitivanje u Kongresu ako vrednost vojne opreme prelazi određeni iznos.

Kad se odobrava takav zahtev, SAD obično traži od svojih partnera da vojnu opremu američke proizvodnje koju su nabavili kupovinom od SAD-a ili kroz neki drugi program vojne pomoći vrate u izvorno stanje ili da uklone sa nje bilo kakve dodatke koje je država kupac instalirala. Osim toga, SAD često sarađuje sa državom koja je izvorni kupac kako bi se osiguralo da su vojnu opremu pre dalje prodaje prikladno pripremile ovlašćene osobe.

Ceo proces nalaže da je odgovornost za razumijevanje tih zahteva na državi koja želi prodati vojnu opremu američke proizvodnje trećoj strani, kao i za komuniciranje tih uslova zemlji koja od njih opremu želi kupiti. Iako američka vlada u pravilu ne komentariše ciljeve i namere svojih saveznika pri nabavljanju vojne opreme, možemo reći da u širem smislu SAD snažno podupire napore Hrvatske kao članice NATO saveza u njenim planovima modernizacije, uključujući kupovinu aviona F-16 iz Izraela, navode iz ambasade. Prve vesti o nabavci novih aviona počele su još tamo 2015. godine kad je objavljeno da hrvatsko Ministarstvo obrane razmišlja o kupovinii korišćenih F-16 iz SAD-a ili novih Gripena iz Švedske.

U priču su se gotovo odmah uključili i Izrael,i jer su tu videli idealnu priliku za prodaju starih zaliha kao pripremu za dolazak novih borbenih aviona poslednje generacije.

Sa ikakvim konkretnim odlukama odugovlačilo se sve do kraja prošle godine, kad je premijer Andrej Plenković najavio da pristigle ponude temeljno razmatraju. U javnost su već procurile informacije da je izraelska ponuda ocenjena najpovoljnijom, i to ne samo zbog cene nego kompletnog paketa saradnje na ekonomskom i geopolitičkom planu.

Reč je o avionima isporučenih početkom devedesetih godina u sklopu "Peace Marble III" operacije modernizacije izraelske vojske. U međuvremenu su svi ti avioni ekstenzivno modifikovani, pa tako avioni F-16C koriste jako puno izraelske elektronike, za razliku od standardnih, Lokhedovim sistemima opremljenih, američkih F-16C. Koliko su opsežne modifikacije, najbolje pokazuje maksimalna težina aviona pri poletanju.

Američke varijante teške su oko 19 tona, a izraelska varijanta nekoliko je tona teža, pa tako neki izvori navode da je reč o dve i po tone, a drugi izvori kažu da je reč o gotovo pet tona.