Naučnici izračunali koliko nam je vremena ostalo na Zemlji

Rasprostranjena krčenja stabala širom sveta rezultiraće ekološkom katastrofom za 40 godina, upozoravaju naučnici. Njihovo poslednje statističko istraživanje je presuda za planetu i za nas.

- Maksimalno četiri decenije do ekološke katastrofe - to je zaključak statističara Maura Bologne i Gerarda Akuina.

Katastrofa će biti uzrokovana sve većom potrošnjom i krčenjem šuma. Svoja istraživanja i zaključke objavili su u naučnom časopisu Nature Scientific Reports.

Mauro Bolonja sa Univerziteta Tarapaka u Čileu i Gerardo Akuino sa Instituta Alan Turing iz Londona godinama stvaraju statističke modele. Njihovi poslednji rezultati istraživanja su zastrašujući scenario za planetu i čovečanstvo.

Da bi izračunali kolaps naše civilizacije, usredsredili su svoje proračune na jedan glavni podatak, za koji su odabrali krčenje šume zbog činjenice da su porast temperature ili koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi podaci s previše nepoznanica koje sprečavaju preciznu procenu. Stoga su uporedili stopu krčenja šuma sa indeksom stanovništva i potrošnje.

Njihova izračunavanja pokazuju da ako se nastavi sa sadašnjim tempom čišćenja ogromnih površina šuma, naša civilizacija ima 2 do 4 decenije do konačnog urušavanja.

Postoje li šanse da se izbjegne katastrofa?

Da - one su 10 posto.

Krčenje šuma uzrokuje propast čovečanstva

Pitanje je zašto će krčenje šuma, umesto topljenja glečera, rastuće temperature ili zagađenja vazduha doprineti klimatskoj katastrofi. Naučnici u svom izveštaju objašnjavaju koliko je za život na Zemlji presudno prisustvo drveća bez kojeg nismo u stanju da opstanemo. Drveće proizvodi kiseonik, apsorbuje i neutrališe otrovne materije kao što su ugljen dioksid, sumpor dioksid i teški metali, reguliše ciklus vode, štite tlo na kojem rastu, obuzimaju bezbroj vrsta i ekosistema, a šume su najbolji prirodni filter za atmosferu.

Ne trebamo analizirati grafikone i jednačine priložene u izveštaju naučnika da bismo zaključili da ćemo bez drveća izumreti. A 10 posto šansi za opstanak čovečanstva nije šansa.

Da li ste zabrinuti za opstanak čovečanstva?

Martoa Grunland, koordinatorka kampanje za zaštitu šume Greenpeace je veoma kritičana prema politici upravljanja sečom šumama koja se sprovodi. Prema njenom mišljenju, seča vrednih šumskih ekosistema odvija se u mnogim zemljama.

- Stara šuma je složen ekosistem koji je u stanju da se reguliše. Ima neverovatnu sposobnost prilagođavanja klimatskim promjenama, i apsorbuje ogromne količine ugljen-dioksida - kaže ona, pa daje Poljsku kao primer za nemarnu seču šuma.

Prema njenim rečima, oko 15 posto svog šumskog područja u Poljskoj su mesta visoke prirodne vrednosti koja moraju biti odmah zabranjena za seču.

- Nažalost, ministar Vos i predstavnici Državnih šuma tretiraju mnoge šume kao stare, iako su najvrijednije u prirodi. Seku ih u panj - kaže Grunlandova.

- Najšokantnije za mene je seča u Karpatskoj šumi, gde se ove godine planira rušenje 63.000 kubnih metara stabala. Kombajn, čuvena teška oprema koja je takođe posekla šumu Białovieza, već je ušao u region. U Karpatskoj šumi je još tužnije, jer je to planinska šuma koja ima ključnu ulogu u zadržavanju vode. Pogledajmo paradoks. U Poljskoj stalno govorimo o suši i istovremeno puštamo kombajn, uništavamo tlo, uništavamo okolinu smećem i na kraju uništimo sposobnosti šume da zadrži vodu - zaključuje aktivistkinja.