VELIKA IGRA 11 igrača u krvavoj drami, Kina se aktivirala, a posledice će osetiti i Ukrajina

Za 16 dana bombardovanja u Pojasu Gaze poginulo je više od 4.300 osoba dok je preko 14.000 ranjeno, a veruje se da ih je oko 1.300 zatrpano u ruševinama više stotina uništenih zgrada. Uprkos velikim gubicima na obe strane, mali su izgledi za smirivanje situacije, jer Izrael najavljuje drugu fazu operacija, uništenje džepova otpora i kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze gde na 365 kvadratnih kilometara živi oko 2,3 miliona stanovnika.

Libanski Hezbolah preti napadom na Izrael sa severa gde je u nedelju naređena evakuacija još 14 jevrejskih naselja. Uz to, Izrael je udarima iz vazduha onesposobio dva aerodroma u Siriji pokušavajući da predupredi i očekivane napade iz ovog pravca. Izraelskoj vojsci preti otvaranje još jednog fronta iz pravca Zapadne obale gde živi skoro tri miliona Palestinaca.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za Kurir da je opasnost od izbijanja velikog rata realna.

- Naravno da je Hamasu i snagama koje stoje iza njih u interesu da se u rat uvuče strani faktor i da što više učesnika postane deo vrtloga i haosa na Bliskom istoku. Naravno, svaka od tih sila želi da kalkuliše i da ostvari maksimalne interese uz minimalne konkretne poteze na terenu. Kriza je velika. Dve udarne američke grupe nosača aviona su poslate u Mediteran, ali sada kao reagovanje imaju rusku pretnju i patrole "migova 31" naoružanih "kinžalima" iznad Crnog mora. Kina je takođe poslala grupu ratnih brodova. Prvi put sada Kina pokazuje zube i traži da i ona bude prisutna kao sila. Sve ove zemlje žele da zaštite svoje interese.

THAAD i "patriot"

SAD su najavile u nedelju slanje dodatnih PVO sistema tipa THAAD i "patriot" čiji će zadatak biti zaštita Izraela od očekivanih napada pre svega iz Libana i Sirije.

Ulazak Irana u sukob planetu bi gurnuo u rat mnogo većih razmera od onog koji već 20 meseci besni u Ukrajini.

EU i Velika Britanija

Pro­šle ne­de­lje Izrael i Blis­ki istok po­se­ti­li su ne­ma­č­ki ka­n­ce­lar Olaf Šo­lc i bri­tan­ski pre­mi­jer Ri­ši Su­nak. Evro­pa je po­dr­ža­la Izrael uz apel da se u obra­ču­nu pro­tiv Ha­ma­sa po­ve­de ra­ču­na o ži­vo­ti­ma pa­le­stin­skih ci­vi­la. U Bri­se­lu su uve­re­ni da bi eska­la­ci­ja na­si­lja do­ve­la do pre­li­va­nja su­ko­ba i pla­še se no­vog ta­la­sa te­ro­ri­sti­č­kih na­pa­da. Na to uka­zu­ju ne­dav­na de­ša­va­nja u Fra­n­cu­skoj i Be­l­gi­ji.

Ukrajina

Po­ma­ga­nje vla­di pred­sed­ni­ka Vo­lo­di­mi­ra Ze­le­n­skog vi­še ne­će bi­ti prio­ri­tet Sje­di­nje­nih Dr­ža­va i za­pa­d­nih ze­ma­lja uko­li­ko se na­sta­vi zao­štra­va­nje kri­ze i eska­la­ci­ja na­si­lja.

SAD

Po­se­tom Izrae­lu pred­sed­nik Džo­zef Ba­j­den je ne­dvo­smi­sle­no iska­zao so­li­dar­nost i po­dr­šku. Uz to, Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve su po­sla­le dva no­sa­ča avio­na u isto­č­ni Me­di­te­ran. Je­dan od njih je no­sač avio­na „USS Dže­ra­ld R. Fo­rd“, či­ja je izgra­d­nja ko­šta­la ne­što pre­ko 15 mi­li­ja­r­di do­la­ra i ko­ji mo­že da po­ne­se 75 avio­na i 4.500 vo­j­ni­ka.

Rusija

In­te­res zva­ni­č­nog Kre­mlja je­ste da do­đe do ra­ta na Blis­kom isto­ku ka­ko bi Za­pad pre­stao da ša­lje oru­ž­je Ukra­ji­ni. Ru­si­ja bi mo­gla da po­dr­ži Ha­mas i li­ban­ski Hez­bo­lah sla­njem nao­ru­ža­nja, au­to­mat­skih pu­ša­ka AK-47 i ru­č­nih ra­ke­t­nih ba­ca­ča.

Kina

Sla­njem jed­ne bo­r­be­ne gru­pe no­sa­ča avio­na iz Pa­ci­fi­ka u Me­di­te­ran, Ame­ri­ka je ra­zvu­kla svo­ju flo­tu, zbog če­ga bi ki­ne­ski pred­sed­nik Si Đi­n­pi­ng mo­gao da ubr­za svoj hla­d­ni rat pro­tiv Ta­j­va­na.

Sirija

Si­ri­j­ski pred­sed­nik Ba­šar el Asad bi mo­gao da po­ku­ša da po­pra­vi ugled u na­ro­du ta­ko što će po­ku­ša­ti da po­no­vo osvo­ji Go­lan­sku vi­so­ra­van od Izrae­la uz po­dr­šku ru­skih tru­pa sme­šte­nih u Si­ri­ji, kao i pri­pa­d­ni­ka Iran­ske re­vo­lu­cio­nar­ne ga­r­de.

Liban

Hez­bo­lah, ko­ji uži­va zna­ča­j­nu po­dr­šku Ira­na, ima u svo­jim re­do­vi­ma oko 100.000 bo­ra­ca. Mo­gao bi da sa se­ve­ra na­pa­d­ne Izrael, či­ja je glav­ni­na sna­ga oko Po­ja­sa Ga­ze.

Saudijska Arabija

Jed­na od na­f­tom na­j­bo­ga­ti­jih dr­ža­va sve­ta po­sled­njih me­se­ci je išla u pra­v­cu pos­ti­za­nja spo­ra­zu­ma o me­đu­sob­nom priz­na­nju sa Izrae­lom, ali na­kon na­pa­da Ha­ma­sa i že­sto­kog od­go­vo­ra Tel Avi­va, Ri­jad se sve vi­še okre­će ek­stre­m­nim sta­vo­vi­ma Ira­na, ko­ji va­ži za za­kle­tog ne­pri­ja­te­lja Izrae­la i s ko­jim je Ame­ri­ka de­ce­ni­ja­ma u ko­li­zi­ji.

Iran

Ia­ko vla­da­ju­ći re­žim ne­ma ve­li­ku po­pu­lar­nost, mo­gao bi da uz po­dr­šku Ki­ne i Ru­si­je kre­ne u su­kob pro­tiv Izrae­la - di­re­k­t­no pre­ko Ha­ma­sa i Hez­bo­la­ha, ili in­di­re­k­t­no na­ru­ša­va­ju­ći od­no­se Izrae­la sa ara­p­skim ze­mlja­ma.

Egipat

Egi­pat je pr­va ara­p­ska ze­mlja ko­ja je priz­na­la Izrael pre vi­še od 40 go­di­na, ali nji­ho­vi ko­re­k­t­ni me­đu­sob­ni od­no­si su izble­de­li na­kon izrae­l­skih va­zdu­šnih uda­ra na Po­jas Ga­ze, ko­ji se gra­ni­či sa Egi­p­tom.

Zapadna obala

Ako Hez­bo­lah na­pa­d­ne sa se­ve­ra, pa­le­sti­n­ci na Za­pa­d­noj oba­li bi mo­gli da otvo­re tre­ći front pro­tiv Izrae­la, ko­ji ima u re­gio­nu 150.000 vo­j­ni­ka, so­li­da­ri­šu­ći se sa su­na­rod­ni­ci­ma u Po­ja­su Ga­ze.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI