OVA GODINA ĆE BITI NAJTOPLIJA IKADA Pakleno predviđanje klimatologa, posledice će biti stravične

U istraživanju koje je objavila organizacija iz Kalifornije "Berkeley Earth" navodi se da je jun proglašen najtoplijim mesecom u poslednjih 170 godina.

- Globalno, juni 2023. je bio najtopliji juni od kada su direktno mereni instrumentalni rekordi 1850. godine, čime je oboren rekord prethodno postavljen u junu 2022. Globalna srednja temperatura ovog juna bila je 1,47 stepeni iznad proseka. Verovatno će 2023. godina postati nova rekordno topla godina, a šanse da se ta prognoza ostvari su 81 % - navodi se u istraživanju, a prenosi Kurir.

Nedavno je i klimatski naučnik Majkl Man sa Univerziteta u Pensilvaniji potvrdio ove prognoze:

- Anomalija globalne površinske temperature trenutno je na ili blizu rekordnih nivoa, a 2023. će gotovo sigurno biti najtoplija godina u istoriji.

Irida Lazić istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu u Beogradu navela je za Kurir da ima potencijala da ova godina bude najtoplija, ali da takođe i naredne četiri godine imaju potencijal da budu najtoplije od 1850. godine.

- To je uticaj El Ninja i očekuje se da bude dominantan i da utiče na našu klimu u naredne četiri godine, dakle do 2027. Što se tiče naše zemlje, ne bi trebali da ove godine pređemo rekord iz 2007. godine, kada je u Smederevskoj Palanci izmereno 44, 9 stepeni - kaže Lazićeva.

Napominje da nas u naredne četiri godine zbog klimatskih promena očekuju suše i poplave.

- Već sada osećamo da leti imamo problema sa sušama i toplotnim talasima, a takođe ćemo imati problem sa mogućim poplavama zato što nakon perioda suše može se desiti da padne velika količina kiše za jedan dan. Ukupna količina padavina se neće menjati na nivou godina, ali ćemo zato imati periode suša. Od 2010. godine smo svake druge godine imali period suša - objasnila je ona.

Agroekonomista Žarko Galetin

Ako ne bude padavina doći će do pojave aflatoksina na kukuruzu

Žarko Galetin, agroekonomista, objašnjava za Kurir da najave klimatologa nisu dobre ni za ljude, ni za poljoprivredu:

- Istakao bih kao pozitivnu stvar to što mi pored tih visokih temperatura imamo i relativno dovoljno padavina, čak u nekim delovima i previše. Relativno povoljan režim vlage u zemljištu i padavine koje prate ove vreline omogućavaju relativno dobar razvoj prolećnih useva na našim njivama, naravno da rizik od pojave grada i olujnih vetrova može da napravi štetu, ali te štete su uglavnom lokalnog karaktera. U ovom trenutku nemamo veliki problem što se tiče prolećnih useva, naravno nije dobro ako se nastave ove visoke temperature i ako ne budemo imali padavina, tada može dođe do pojave aflatoskina na kukurzu, i bitno smanjenih prinosa u periodima kada ovi prolećni usevi treba da nalivaju zrno, pre svega mislim na kukuruz, soju i suncokret.

Lazićeva je dodala da klimatske promene ne znače samo visoke temperature, već da su problem ekstremni događaji - suše, poplave, oluje, jake zime, ali i pojava mraza kad mu vreme nije:

- Kod nas su se već stvorili uslovi za stvaranje superćelijskih nepogoda i to je ono što nas može očekivati. Imamo problem sa time što se vegatacioni period produžava i onda može da se dogodi da se u proleće pojavi mraz i da na taj način napravi štetu u poljoprivredi.

Agroanalitičar Milan Prostran ističe da će se visoke temperature sve češće pojavljivati i da se sektor poljoprivrede time mora ozbiljno pozabaviti.

- Kod nas se gaje neke voćne i povrtarske kulture koje se ranije nisu gajile, npr. borovnice, lešnik, smokva, limun, to su sve neka uočljiva biljna kretanja od juga prema severu. Mi moramo dobro da razmislimo o našoj setvenoj strukturi i o svim biljnim, voćarskim, povrtarskim i ratarskim vrstama, obzirom da se mediteranski klimat polako pomera prema severu i mi sve više poprimamo karakteristike pomalo mediteranske klime - navodi Porstran i dodaje:

- Moramo tačno da napravimo geografsku raspodelu useva, dakle gde sejati žita, gde sejati industrijske kulture, koje hibride, koje sorte, to su sve stvari koje se moraju dobro sagledati. Moraju se graditi najefikasniji sistemi za navodnjavanje, a istovremeno se mora održavati i plodnost zemljišta.

Telekonekcija

El Ninjo je normalna pojava

Irida Lazić objasnila je da je efekat El Ninja normalna pojava:

- To je normalna pojava koja se događa u atmosferi, to što se dešava je zapravo promena u Tihom okeanu gde se menja cirkulacija u atmosferi i okeanu i događa se da ta promena utiče na klimu širom sveta. Mi to zovemo telekonekcija, jer utiče na klimu udaljenih mesta.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI