Širom zemlje otvorena su birališta, pravo glasa ima oko 7,3 miliona građana, a za izbore se kandiduje 35 stranaka.

Biračka mesta su otvorena od 7 do 22 časova po lokalnom vremenu, dok se preliminarni pokazatelji očekuju nakon zatvaranja birališta.

Izbori će, pojašnjava Al Džazira, biti održani po proporcionalnom sistemu, a u Kneset, izraelski parlament, koji ima 120 mesta, ulaze stranke koje osvoje najmanje 3,25 odsto glasova.

Održavaju se u trenutku duboke političke i društvene polarizacije, nakon višegodišnjih sukoba na više frontova, pogoršanja odnosa Izraela sa delom međunarodne zajednice i sve izraženijih unutrašnjih podela, navode mediji.

Netanijahu, koji je na čelu izraelske vlade proveo veći deo poslednje tri decenije, suočava se sa kritikama zbog bezbednosnih propusta koji su prethodili napadima Hamasa, kao i zbog odbijanja da se formira nezavisna državna komisija koja bi ispitala okolnosti napada.

Njegovi protivnici, prema navodima medija, smatraju da izbori predstavljaju priliku da se utvrdi politička odgovornost za propuste iz oktobra 2023. godine, dok izraelski premijer insistira da su izraelske vojne operacije protiv Hamasa i njegovih saveznika doprinele jačanju bezbednosti zemlje.

Glavni Netanijahuov izazivač je bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske Gadi Ajzenkot, čija centristička stranka Jašar prema pojedinim istraživanjima javnog mnjenja beleži rast podrške.
Opozicija najavljuje osnivanje nezavisne istražne komisije, kao i promene u odnosu prema izuzećima ultraortodoksnih Jevreja od obaveznog služenja vojnog roka.

Predizborna kampanja obuhvatila je i pitanja ekonomije, rasta troškova života, obrazovanja, zdravstva i kriminala, dok se u bezbednosnoj politici naglašavaju posledice ratova u Gazi i Libanu i sukoba sa Iranom.

Nijedna stranka ne očekuje da samostalno osvoji većinu, zbog čega će ishod zavisiti od pregovora o formiranju vladajuće koalicije.

Prema anketi izraelskog javnog servisa KAN, opozicioni blok mogao bi da osvoji 52 mandata, dok bi stranke koje podržavaju Netanijahua dobile 50 mesta, a preostali mandati pripali bi manjim strankama, uključujući arapske političke liste.

Arapske stranke mogle bi da imaju presudnu ulogu u formiranju nove vlade, ali su oba glavna bloka za sada isključila mogućnost saradnje sa njima, ocenjuje katarska televizija.

Takav raspored snaga otvara mogućnost dugotrajnih pregovora, formiranja manjinske vlade ili raspisivanja novih izbora ukoliko nijedan blok ne uspe da obezbedi podršku najmanje 61 poslanika, navodi Al Džazira.

Posebno važna tema kampanje je obavezno služenje vojnog roka za ultraortodoksne Jevreje, koji su decenijama imali mogućnost izuzeća zbog verskih studija, ističu mediji dodajući da zahtevi da se ta praksa okonča imaju podršku dela opozicije, ali i birača desnice.

Zvanični rezultati trebalo bi da budu objavljeni u roku od osam dana, nakon čega će predsednik Izraela Isak Hercog poveriti mandat za sastav vlade jednom od poslanika koji bude imao najveće izglede da obezbedi parlamentarnu većinu.

Za mnoge birače, prema ocenama medija, izbori predstavljaju i glasanje o odgovornosti za napade 7. oktobra, u kojima je, prema izraelskim podacima, ubijeno oko 1.200 ljudi, dok je 251 osoba odvedena u Gazu kao talac.