NEMAČKA PRAVI POLITIČKI VELEOBRT Posle odlaska Merkelove, desiće se nezamislivo...
Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Kako se bliže izbori za Bundestag, sve je izvesnije da će ih dobiti Socijaldemokrate. To je do nedavno bilo nezamislivo.

Anketa „Dojčlandtrend“ pokazuje da je to zasluga njihovog kandidata za kancelara Olafa Šolca.

Ne računajući kratak uzlet u pojedinim anketama 2017, nemačke Socijaldemokrate su praktično prvi put, u eri demohrišćanske kancelarke Angele Merkel, postale najpopularnija stranka u Nemačkoj.

Tri sedmice pred izbore (26. septembar), anketa Dojčlandtrend koju redovno objavljuje javni servis ARD pokazuje da SPD može računati sa 25 odsto glasova. To je čak sedam odsto više nego prošlog meseca.

Nastavlja se nizanje loših znamenja za Demohrišćane, čiji je pad zabeležen u drugim ispitivanjima javnog mnjenja. Dojčlandtrend im daje samo 20 odsto glasova, što bi bio ubedljivo najlošiji rezultat u istoriji.

Slede Zeleni sa 16 odsto, što je njihov najslabiji skor u poslednje tri godine. Liberali (13%) nastavljaju rast i izbili su na četvrto mesto, ispred Alternative za Nemačku (12%). Na ulazak u Bundestag može računati i Levica sa šest odsto.

Omiljeni Šolc

Prosta matematika – ako se zna da niko ne želi u koaliciju sa desničarkom Alternativom – kaže da će prvi put u posleratnoj istoriji Nemačkoj trebati vlada sastavljena od tri raznorodne političke opcije.

Ukoliko SPD dobije izbore, imao bi pravo prvenstva da proba da formira koaliciju sa Zelenima i Liberalima, ili pak Zelenima i Levicom. U obzir dolaze i kombinacije sa Demohrišćanima i Zelenima, ili Demohrišćanima i Levicom.

Demohrišćani bi pak, čak i ako izgube, mogli da porade na koaliciji sa Zelenima i Liberalima, i tako ipak sačuvaju kancelarsko mesto.

No pogled na same kandidate za šefa vlade otkriva da se to ne bi svidelo biračima. Jer daleko je najpopularniji kandidat SPD Olaf Šolc, koji je trenutno vicekancelar. Da se kancelar bira direktno, za njega bi glasalo 43 odsto građana, što je dva odsto više nego u avgustu.

Za Armina Lašeta, kandidata Demohrišćana i premijera pokrajine Severne Rajne-Vestfalije, glasalo bi svega 16 odsto, dok bi kandidatkinja Zelenih Analena Berbok dobila 12 odsto.

Lašeta najviše može da zabrine to što tek manjina simpatizera njegove rođene stranke hoće da ga vidi kao kancelara (47%). S druge strane, među simpatizerima Socijaldemokrata za Šolca je 87 odsto birača.

Birači Šolcu pripisuju pouzdanost, liderstvo i kompetenciju. Više od četvrtine pristalica SPD navodi da će glasati za tu partiju baš zbog kandidata, što je veći procenat nego kod ostalih partija koje građani više biraju zbog političkog programa.

Svakom svoje polje

Za građane su četiri najveća problema u Nemačkoj zaštita životne sredine i klimatske promene (33%), doseljavanje (22%), korona (18%) i socijalne nejednakosti (16%).

Stranke su mahom zadržale svoja polja na kojima ih građani smatraju najkompetentnijim. Tako SPD vodi na polju borbe za primerene plate (43 odsto građana ih vidi kao najkompetentnije), osiguranja penzija (32%), porodične politike i vrtića (31%).

Demohrišćani su prvi na polju ekonomske politike (34%) i prevladavanja pandemijske krize (27%). Zeleni dobijaju 43 odsto glasova kao najkompetentniji u klimatskoj politici i tu su ubedljivo prvi, iako su izgubili čak 15 procentnih poena od avgusta.

U danima nakon fijaska u Avganistanu, kod pitanja spoljne politike otprilike po četvrtina građana daje prednost SPD odnosno Demohrišćanima. Doduše, čak 23 odsto ljudi ni jednoj stranci ne veruje na polju spoljne politike – taj procenat se udvostručio u odnosu na prošle izbore.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading