Predstavnici katalonskih separatističkih stranaka upozoravaju da bi tvrđi pristup desnice mogao da dovede do ograničavanja autonomije regiona i ponovnog jačanja pokreta za nezavisnost.

Katalonija, drugi najveći autonomni region Španije, učestvuje sa oko 19 odsto u nacionalnoj ekonomiji i obuhvata 16,5 odsto stanovništva zemlje.

Španski premijer Pedro Sančez je tokom mandata pregovarao sa separatističkim strankama i pristajao na ustupke u zamenu za njihovu parlamentarnu podršku, uključujući i zakon o amnestiji za Katalonce umešane u pokušaj secesije.

Iako nezavisnost i dalje podržava 43 odsto Katalonaca, prema podacima regionalnog zavoda za statistiku, to pitanje više nije među njihovim glavnim prioritetima, iza stanovanja, imigracije i kriminala.

Bivši katalonski predsednik Karles Pudždemon nedavno je priznao da je pokret za nezavisnost fragmentiran i oslabljen.

Lider PP Alberto Nunjez Feiho optužio je Sančeza da narušava ustavni sistem Španije zbog saradnje sa katalonskim nacionalistima, dok se Voks zalaže za zabranu separatističkih stranaka i ukidanje decentralizovanog političkog uređenja zemlje.

Feiho je, međutim, tokom kampanje odbacio tvrdnje da želi centralizaciju vlasti, navodeći da želi da omogući funkcionisanje katalonske samouprave.

On je najavio ukidanje zakona o amnestiji, dok je lider Voksa Santijago Abaskal ublažio retoriku o Kataloniji i u prvi plan stavio suzbijanje imigracije.

Katalonski predsednik Salvador Ilja izrazio je sumnju u namere desnice, upozoravajući da bi politika PP-a i Voksa mogla da ugrozi decenije izgrađivanu regionalnu autonomiju.

Jedna od mogućih tačaka sukoba mogla bi da bude upotreba katalonskog i drugih regionalnih jezika u španskom Kongresu, kao i jezička politika u školama.

Predstavnici katalonskih separatista upozoravaju i na moguće smanjenje finansiranja i nadležnosti regionalne vlade.

Analitičari ocenjuju da bi tvrđi pristup Madrida mogao ponovo da ojača separatistički pokret, posebno ako nova vlada bude koristila pitanje katalonskog identiteta u političkim sukobima.

Direktor Barselonskog instituta za političke i društvene nauke Oriol Bartomeus rekao je da bi PP mogao da zauzme oštriji stav prema Kataloniji ukoliko ne ostvari rezultate u drugim oblastima, poput ekonomije.

Pudždemon, koji od 2017. živi u Belgiji, mogao bi da se vrati u Španiju nakon izbora, što bi, prema procenama, moglo da ohrabri pristalice nezavisnosti.

Njegova stranka Junts smatra da bi vlada PP-a i Voksa mogla da doprinese ponovnom jačanju separatističkog pokreta.