Miler, koji je sa Trampom još od predsedničke kampanje 2016. godine, poznat je kao jedan od glavnih arhitekata oštre imigracione politike i niza poteza koji su izazvali oštre reakcije u SAD i širom sveta.

Miler (41) na novu funkciju stupa u ponedeljak, 9. novembra, a zameniće Suzi Vils, koja je podnela ostavku nekoliko dana nakon što su republikanci izgubili kontrolu nad oba doma Kongresa na međuizborima. Vils će ubuduće biti deo Trampovog političkog tima.

Tramp je imenovanje objavio na društvenoj mreži Truth Social, nazvavši Milera jednim od svojih najpouzdanijih savetnika. Kasnije je novinarima poručio da je Miler uz njega od samog početka i da dobro razume njegovu politiku.

Trampova administracija suočava sa novom političkom realnošću, jer će demokrate od januara kontrolisati oba doma Kongresa i najavljuju pojačan nadzor nad radom vlade, posebno nad imigracionim službama.

Od studentskih dana do Trampovog najbližeg kruga

Stiven Miler rođen je 23. avgusta 1985. godine u Santa Moniki, u Kaliforniji. Konzervativnim političkim stavovima počeo je javno da se bavi još tokom srednjoškolskih dana, a pažnju šire javnosti privukao je kao student Univerziteta Djuk.

Nakon studija radio je za republikance u senatskim odborima za pravosuđe i budžet, a potom je postao direktor komunikacija u kancelariji senatora Džefa Sešonsa, koji će kasnije biti Trampov ministar pravde.

Trampovoj kampanji pridružio se 2016. godine kao pisac govora. Od tada je ostao jedan od njegovih najodanijih saradnika i retkih ljudi koji su bili uz njega tokom oba mandata u Beloj kući.

U prvom Trampovom mandatu Miler je imao važnu ulogu u kreiranju imigracione politike, uključujući mere koje su dovele do razdvajanja hiljada porodica na američko-meksičkoj granici. Jedna od najpoznatijih bila je politika odvajanja dece od roditelja koji su ilegalno prelazili granicu.

Sporne poruke i optužbe za promovisanje belog nacionalizma

Miler se našao na udaru kritika i zbog elektronske prepiske koju je 2019. godine objavio američki Centar za pravo siromaštva i ekstremizam (SPLC).

Reč je o više od 900 mejlova koje je tokom 2015. i 2016. godine razmenjivao sa uredništvom desničarskog portala Breitbart. Prema navodima SPLC-a, Miler je u porukama preporučivao tekstove sa sajtova povezanih sa belim nacionalističkim pokretima i ukazivao na sadržaje koji su promovisali antimigrantske stavove.

Kritičari su te poruke ocenili kao dokaz da je Miler promovisao ideje belog nacionalizma, dok su demokrate tada tražile njegovu ostavku. Bela kuća se nije direktno izjasnila o sadržaju objavljene prepiske.

Između dva Trampova mandata Miler je vodio organizaciju America First Legal, koja je pokretala pravne postupke protiv politike administracije Džoa Bajdena, kao i protiv pojedinih medija i univerziteta.

Tri hiljade hapšenja dnevno i racije širom SAD

Po povratku Trampa u Belu kuću, Miler je formalno obavljao funkciju zamenika šefa kabineta i savetnika za unutrašnju bezbednost. Njegov uticaj, međutim, prevazilazio je zvaničnu poziciju.

Posebno je bio angažovan na sprovođenju oštre imigracione politike. Prema pisanju Rojtersa, od Imigracione i carinske službe (ICE) tražio je da dostigne cilj od 3.000 hapšenja dnevno. Takva politika dovela je do sve većeg broja racija u američkim gradovima, uključujući i slučajeve privođenja ljudi koji nisu imali krivične dosijee, a u SAD su živeli godinama.

U januaru ove godine, Miler je posle smrti dvoje američkih državljana tokom intervencija saveznih agenata u Mineapolisu, jednog od stradalih na društvenoj mreži Iks označio kao „domaćeg teroristu“ i „atentatora“. Demokratski predstavnici optužili su ga da je iznosio neosnovane tvrdnje o žrtvi.

Prema pisanju američkih medija, Miler je i nakon što se povukao iz javnosti nastavio da učestvuje u sastancima sa zvaničnicima zaduženim za imigraciju i da se protivi promenama u radu ICE-a koje su predlagali demokrate.

Od Venecuele do Grenlanda

Njegov uticaj nije ograničen samo na unutrašnju politiku. Poslednjih meseci Miler se sve više uključivao i u pitanja američke spoljne politike.

Javno je branio američku vojnu akciju u Venecueli, tokom koje je svrgnut Nikolas Maduro, a u intervjuu za CNN govorio je i o mogućnosti da Grenland pripadne Sjedinjenim Američkim Državama. Nije isključio ni upotrebu sile, što je izazvalo reakcije u Danskoj.

Miler je, prema pisanju američkih medija, imao značajnu ulogu i u oblikovanju politike prema navodnim krijumčarskim brodovima u Karipskom moru, kao i u drugim bezbednosnim pitanjima.

Bela kuća, sa druge strane, insistira na tome da ključne odluke donosi Tramp, dok Miler sprovodi politiku koju mu predsednik poveri.

Zašto je funkcija šefa kabineta toliko važna?

Šef kabineta Bele kuće jedna je od najuticajnijih osoba u američkoj administraciji. On upravlja svakodnevnim radom predsedničkog tima, koordinira saradnike i odlučuje o tome ko i kada može da razgovara sa predsednikom.

Zbog takve pozicije, osoba koja obavlja ovu funkciju može imati veliki uticaj na to koje informacije stižu do predsednika, kako se sprovode odluke i koji ljudi imaju pristup najvišem nivou vlasti.

Miler na ovu poziciju dolazi posle Suzi Vils, koja je bila prva žena na mestu šefa kabineta Bele kuće i najduže se zadržala na toj funkciji tokom Trampovog drugog mandata.

Njegovo imenovanje izazvalo je oštre reakcije demokrata. Hakim Džefris, koji bi trebalo da preuzme mesto predsedavajućeg Predstavničkog doma, nazvao ga je opasnim ksenofobom i ekstremistom, dok je lider demokrata u Senatu Čak Šumer ocenio da je reč o čoveku koji je osmislio neke od najspornijih politika administracije.

Trampova odluka, međutim, pokazuje da ne planira da se odrekne saradnika koji su imali ključnu ulogu u sprovođenju njegove politike, uprkos porazu republikanaca na međuizborima.