Vulkan Kumbre Vijeha, koji se nalazi na ostrvu La Palma u španskom arhipelagu Kanarskih ostrva, godinama privlači pažnju naučnika zbog mogućnosti urušavanja dela njegove zapadne padine u Atlantski okean.

Prema pojedinim naučnim modelima, naglo odvajanje ogromne stenske mase moglo bi da pokrene cunami koji bi se proširio preko okeana i stigao do udaljenih obala.

Jedan od najdramatičnijih scenarija predviđa talase visoke oko 20 metara na pojedinim delovima istočne obale Sjedinjenih Američkih Država.

Ipak, reč je o hipotetičkom scenariju koji je predmet dugogodišnjih naučnih rasprava, a ne o katastrofi čiji se nastanak trenutno očekuje.

Ogromna masa stena polako se pomera prema moru

Posebnu pažnju istraživača privlači zapadna padina vulkana, na kojoj su tokom erupcije 1949. godine zabeležene pukotine.

Prema pojedinim istraživanjima, delovi padine pokazuju sporo pomeranje prema okeanu, koje se u određenim procenama opisuje kao kretanje od jednog do dva centimetra godišnje.

Vulkanolog Bil Mekgvajer ranije je upozoravao da bi veliko urušavanje ovog dela vulkana moglo da pokrene izuzetno snažan cunami.

Naučnici, međutim, naglašavaju da samo postojanje pukotina i sporog pomeranja ne znači da predstoji iznenadni kolaps.

Talas bi mogao da dostigne gotovo kilometar visine

Prema jednom od ranijih modela najgoreg mogućeg scenarija, naglo obrušavanje ogromnog dela vulkanske padine moglo bi neposredno uz mesto urušavanja da stvori talas visok gotovo jedan kilometar.

Takav talas bio bi lokalna posledica izuzetno velikog odrona, a njegova visina bi se smanjivala tokom širenja preko okeana.

U istom modelu procenjeno je da bi talasi visoki nekoliko stotina metara mogli da pogode neposrednu okolinu La Palme i susedna ostrva.

Znatno udaljenije obale bile bi izložene manjim, ali potencijalno opasnim talasima.

Amerika bi mogla da bude pogođena za devet sati

Jedna od ranijih simulacija predviđa da bi talasi visoki oko 20 metara mogli da stignu do Floride približno devet sati nakon velikog urušavanja.

Prema tom scenariju, ugroženi bi bili priobalni gradovi, luke, naselja i saobraćajna infrastruktura.

Međutim, noviji naučni modeli daju znatno drugačije rezultate.

Američki geološki zavod (USGS) naveo je da savremenije simulacije čak i u ekstremnom scenariju predviđaju talase visine približno jednog do dva metra duž istočne obale Amerike.

To znači da ranije procene o talasima visokim 20 metara ne predstavljaju naučni konsenzus.

Naučnici otkrili nove tragove nestabilnosti

Istraživanje objavljeno 2024. godine u naučnom časopisu „Geomorphology“ analiziralo je pomeranje zapadne padine vulkana Kumbre Vijeha.

Naučnici su proučavali reljef ostrva, morsko dno i seizmičku aktivnost kako bi bolje razumeli granice dela vulkana koji se pomera prema okeanu.

Istraživanje je potvrdilo značaj praćenja vulkanske deformacije, ali nije utvrdilo da će doći do neposrednog urušavanja.

Geološki dokazi takođe ne potvrđuju da je sam vulkan Kumbre Vijeha ranije doživeo kolaps razmera kakve predviđaju najekstremniji modeli.

Slična opasnost postoji i kod Havaja

Velika vulkanska klizišta predstavljaju prirodnu opasnost i na drugim ostrvima.

Geološka istraživanja pokazala su da su se u dalekoj prošlosti na Havajima događala ogromna urušavanja vulkanskih padina.

Jedno od najpoznatijih je podmorsko klizište Nu'uanu, čiji se ostaci prostiru na području širokom približno 230 kilometara.

Neki ekstremni modeli ovakvih događaja predviđaju mogućnost stvaranja veoma visokih cunamijskih talasa.

Međutim, drevna klizišta ne znače da se sličan događaj očekuje u bliskoj budućnosti.

Erupcija na Tongi pokazala koliko vulkani mogu biti opasni

Da vulkanska aktivnost može izazvati razorne talase pokazala je erupcija podmorskog vulkana Hunga Tonga 2022. godine.

Snažna eksplozija pokrenula je cunami koji je pogodio više ostrva i izazvao ljudske žrtve.

Istraživanje objavljeno u septembru 2026. godine dodatno je analiziralo mehanizme nastanka cunamija tokom te erupcije, uključujući urušavanje vulkanske kaldere.

Ovi nalazi pokazuju da opasnost ne predstavljaju samo klasični podmorski zemljotresi već i nagle promene u strukturi vulkana.

Da li svetu zaista preti megacunami?

Stručnjaci naglašavaju da su ogromna urušavanja vulkanskih ostrva retki događaji koji se odvijaju tokom veoma dugih geoloških perioda.

Američki geološki zavod osporio je popularnu teoriju prema kojoj bi La Palma mogla iznenada da izazove katastrofalni megacunami preko čitavog Atlantika.

Prema proceni USGS-a, za takav scenario ne postoje ubedljivi dokazi, a stabilnost vulkana i odsustvo geoloških tragova odgovarajućeg cunamija dodatno dovode u pitanje ekstremne projekcije.

Naučnici ipak nastavljaju da prate vulkanska ostrva pomoću satelita, seizmoloških instrumenata i merenja pomeranja tla, jer velika podmorska klizišta predstavljaju stvarnu prirodnu opasnost.

Za sada nema potvrde da je na La Palmi započeo proces neposrednog urušavanja koji bi izazvao megacunami, niti je izdato upozorenje o predstojećoj katastrofi.

Izvor: Blic / Večernji list / USGS / Geomorphology