Poljska je pokrenula opsežnu preventivnu bezbednosnu operaciju u blizini granice sa ruskom Kalinjingradskom oblašću, nakon što su bezbednosne službe upozorile na mogućnost diverzantskih akcija i drugih incidenata.
Dodatne policijske snage, antiterorističke jedinice i pripadnici drugih bezbednosnih struktura raspoređeni su na severoistoku zemlje, dok se istovremeno intenziviraju pripreme za zaštitu civilnog stanovništva.
Kako prenosi WebTribune, pozivajući se na poljski RMF FM, operacija je pokrenuta nakon što su nadležne službe dobile informacije o mogućim pokušajima prodora naoružanih grupa preko granice.
Za sada, međutim, nisu javno predstavljeni dokazi da se takvi napadi zaista pripremaju.
Specijalci raspoređeni u dva vojvodstva
Glavni komandant poljske policije Marek Boronj potvrdio je da su dodatne snage upućene u Varminsko-mazursko i Podlasko vojvodstvo.
U operaciji učestvuju pripadnici policije, antiterorističkih jedinica, Granične straže, vojske i specijalnih službi.
Angažovane su i policijske uprave iz Olština i Bjalistoka, čime je dodatno ojačano prisustvo snaga bezbednosti u pograničnim područjima.
Prema Boronjovim rečima, cilj operacije jeste sprečavanje potencijalnih incidenata i zaštita stanovništva.
Poljske vlasti naglašavaju da je reč o preventivnim merama, a ne o odgovoru na već potvrđen oružani napad.
Obaveštajci upozorili na moguće upade naoružanih grupa
Odluka o pojačavanju bezbednosnih mera usledila je nakon upozorenja poljske Vojnoobaveštajne službe i partnerskih bezbednosnih institucija.
Prema informacijama koje je preneo RMF FM, nadležne službe su prošle nedelje dobile podatke o mogućim diverzantskim akcijama i pokušajima prelaska granice naoružanih grupa.
Zbog tih upozorenja odlučeno je da se ojača kontrola pograničnog područja i poveća spremnost bezbednosnih snaga.
Ipak, detalji obaveštajnih saznanja nisu javno objavljeni, pa nije moguće nezavisno potvrditi prirodu i neposrednost navodne pretnje.
Napetost raste i u baltičkim državama
Istovremeno, poljski portal Forsal ukazuje na pojačanu zabrinutost u drugim državama regiona, posebno u Letoniji.
Poslednjih dana pojavile su se tvrdnje o mogućim aktivnostima diverzantskih grupa povezanih sa Rusijom, kao i o naoružanim osobama bez vojnih oznaka koje navodno učestvuju u incidentima na granicama.
Pojedini izveštaji pominju i pokušaje potiskivanja migranata preko granice.
Međutim, za ove konkretne navode nisu predstavljeni javno dostupni dokazi.
Uprkos tome, države na istočnom krilu NATO-a nastavljaju da pojačavaju nadzor granica i bezbednosnu infrastrukturu.
Poljska građanima ponudila mapu skloništa
Pored pojačavanja bezbednosti na granici, poljske vlasti preduzele su i mere za zaštitu civilnog stanovništva.
Građanima je stavljena na raspolaganje posebna mobilna aplikacija pomoću koje mogu da pronađu najbliža evidentirana skloništa.
Cilj je da stanovništvo u slučaju vanredne situacije može brže da pronađe mesto za sklanjanje.
Međutim, podaci o raspoloživim kapacitetima izazivaju zabrinutost.
Samo 300.000 mesta u potpuno opremljenim skloništima
Prema podacima koje prenosi poljski portal Forsal, Poljska raspolaže sa približno 2.000 potpuno opremljenih skloništa, čiji je ukupan kapacitet oko 300.000 ljudi.
Reč je o objektima projektovanim za zaštitu od udarnih talasa, gelera, požara i zagađenja vazduha.
U zavisnosti od opremljenosti, pojedina skloništa omogućavaju boravak od nekoliko dana do dve nedelje.
Pored njih, postoji približno 9.000 jednostavnijih mesta za sklanjanje, koja mogu da prime oko 1,1 milion ljudi.
Ukupan kapacitet obe kategorije iznosi približno 1,4 miliona mesta.
To znači da bi, u slučaju opasnosti koja zahteva masovno sklanjanje, veliki deo stanovništva Poljske ostao bez mesta u evidentiranim skloništima.
Milioni ljudi bez odgovarajuće zaštite
Nesklad između broja stanovnika i raspoloživih skloništa postao je jedno od pitanja u raspravama o spremnosti zemlje za krizne situacije.
Poljska ima više od 37 miliona stanovnika, dok evidentirani kapaciteti za sklanjanje obuhvataju samo manji deo te populacije.
Poljski mediji upozoravaju da bi, u slučaju ozbiljne bezbednosne krize, veliki broj građana morao da traži alternativne načine zaštite ili napusti ugrožena područja.
Ipak, nedostatak skloništa ne znači da je evakuacija već naređena niti da se očekuje neposredan vojni napad.
Rusija upozorava na gomilanje snaga NATO-a
Najnovije mere Varšave dolaze u trenutku dugotrajnih napetosti između Rusije i NATO-a.
Moskva već godinama kritikuje jačanje vojnog prisustva Alijanse u blizini svojih granica, ocenjujući da takvi potezi povećavaju rizik od sukoba.
Sa druge strane, NATO navodi da su aktivnosti njegovih članica usmerene na odbranu teritorije i odvraćanje od eventualne agresije.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavljivao da Moskva nema interes da započinje direktan rat sa NATO-om, ali je upozoravao da bi Rusija odgovorila ukoliko bi bila napadnuta.
Da li se Poljska sprema za rat?
Specijalna operacija poljskih bezbednosnih službi potvrđuje da Varšava ozbiljno pristupa upozorenjima o mogućim incidentima u pograničnom području.
Uključivanje antiterorističkih jedinica, policije, vojske i obaveštajnih struktura pokazuje obim preventivnih mera.
Međutim, nadležni nisu saopštili da je otkriven konkretan plan napada na Poljsku, niti da je zemlja suočena sa neposrednom vojnom invazijom.
Za sada je potvrđeno da je reč o preventivnoj operaciji pokrenutoj nakon obaveštajnih upozorenja.
Istovremeno, stanje skloništa otvara šire pitanje spremnosti Poljske da zaštiti stanovništvo u slučaju velike bezbednosne krize.
Izvor: WebTribune / RMF FM / Poljski radio / Forsal
Komentari (0)