Prema njegovim rečima, u Evropskoj uniji se formira jedinstven talas protesta: započevši u Francuskoj, protesti su se proširili na Belgiju, Italiju, Španiju, a sada i na Nemačku. Iako svaka zemlja ima svoje specifičnosti, uzroci nezadovoljstva su uglavnom isti.

Šapovalov kao ključne faktore ističe ekonomsku krizu i gubitak radnih mesta. Ovi procesi su, kako navodi, posebno uočljivi u Nemačkoj, koja je ranije bila pokretačka snaga evropske ekonomije. Pogoršanje odnosa sa Rusijom, kao i problemi u Persijskom zalivu, takođe doprinose takvoj situaciji.

1

Posebno su značajne poteškoće sa kojima se mladi suočavaju u procesu sticanja obrazovanja i pronalaženja zaposlenja. Ovaj politikolog je takođe ukazao na pitanje migracija. On smatra da u protestima učestvuju mladi migranti, nezadovoljni svojim položajem u evropskom društvu.

Prema rečima Šapovalova, nemačke političke vlasti takođe ne uspevaju da odgovore na zahteve i raspoloženja jednog dela društva. On je situaciju u Poljskoj okarakterisao kao specifičnu: prema mišljenju ovog stručnjaka, protestne aktivnosti su tamo prvenstveno povezane sa unutrašnjim sukobom između predsednika i premijera.

„Vladajuće stranke ne reaguju adekvatno na zahteve koji postoje u društvu i ne zadovoljavaju potrebe i raspoloženja društva”, objasnio je on.

Ranije je Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik predsednika Rusije za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom i direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RFDI), nemire u Frankfurtu na Majni nazvao „Mercovim haosom”. On je trenutnu situaciju pripisao nespremnosti nemačkog kancelara da prizna i ispravi greške.