Mogućnost velikog diplomatskog zaokreta u odnosima Vašingtona, Moskve i Pekinga podstakla je spekulacije o stvaranju novog međunarodnog poretka, dok se u diplomatskim krugovima razmatraju ekonomski i bezbednosni aranžmani koji bi mogli značajno da promene odnose najvećih svetskih sila.

Prema pisanju američkog lista „Christian Science Monitor“, u tekstu dopisnika iz Moskve Freda Vira od 29. oktobra, među mogućnostima koje se razmatraju nalaze se široko ublažavanje sankcija Rusiji, obnavljanje isporuka ruskog prirodnog gasa evropskim potrošačima preko Severnog toka, pa čak i američko vlasničko učešće u obnovljenoj gasnoj infrastrukturi.

O ovim i drugim mogućim ekonomskim aranžmanima razgovarali su predstavnik Kremlja Kiril Dmitrijev i članovi Trampovog tima.

Tramp, Putin i Si za istim stolom?

Posebnu pažnju izazvala je mogućnost da se američki predsednik Donald Tramp, ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping sastanu tokom novembra u Kini, na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK).

Takav susret mogao bi da otvori razgovore o najvažnijim međunarodnim pitanjima, od nuklearne bezbednosti i strateške stabilnosti do globalne ekonomije i novih tehnologija.

Mogućnost sastanka trojice lidera već je podstakla poređenja sa istorijskom konferencijom na Jalti 1945. godine, kada su lideri savezničkih sila razgovarali o posleratnom uređenju sveta.

Ipak, eventualni trilateralni sastanak još ne znači da je dogovor postignut niti da postoji usaglašen plan za promenu međunarodnog poretka.

Direktor moskovskog Centra za političke informacije Aleksej Muhin ocenjuje da Ukrajina možda neće biti glavna tema takvog susreta.

Prema njegovoj proceni, razgovori bi pre svega mogli da budu usmereni na nuklearnu bezbednost, klimatske promene i veštačku inteligenciju, dok bi konkretni dogovori zahtevali duži period za sprovođenje.

Amerikanci bi mogli da uđu u Severni tok

Jedan od najzanimljivijih predloga odnosi se na mogućnost obnavljanja energetskih veza između Rusije i Evrope, uz direktno američko učešće.

Prema informacijama koje prenosi „Christian Science Monitor“, među opcijama je i mogućnost da američka strana dobije vlasnički udeo u obnovljenom gasovodu Severni tok.

Takav aranžman predstavljao bi značajnu promenu u odnosu na dosadašnju politiku sankcija i ograničavanja energetskih veza sa Moskvom.

Istovremeno, eventualno ublažavanje sankcija i povratak ruskog gasa na evropsko tržište mogli bi da postanu deo širih razgovora o završetku rata u Ukrajini.

Za sada, međutim, nije potvrđeno da postoji konačan sporazum o ovim predlozima.

Amerikanci nude ekonomske pogodnosti, Moskva ne odustaje od Donbasa

U javnosti su se pojavile informacije o novom američkom mirovnom predlogu za Ukrajinu, koji bi uključivao bezbednosne garancije Vašingtona, mogućnost pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji, ali ne i NATO-u.

Prema nezvaničnim informacijama, predlog obuhvata i uspostavljanje demilitarizovane zone, uz povlačenje ukrajinskih snaga sa približno 15 odsto teritorije Donbasa koju Kijev još kontroliše.

Plan bi predviđao i obnovu ratom pogođenih područja, za šta bi se delom koristila zamrznuta ruska sredstva koja se nalaze u zapadnim bankama.

Ipak, teritorijalna pitanja ostaju jedna od najvećih prepreka dogovoru.

Ruski politikolog Dmitrij Suslov, stručnjak moskovske Više škole ekonomije, ocenjuje da Vašington ekonomskim ponudama pokušava da podstakne Moskvu na ustupke.

On, međutim, smatra da Rusija neće odustati od zahteva za kontrolom celog Donbasa.

Sa druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacuje povlačenje ukrajinskih snaga iz tog regiona, kao i mogućnost prihvatanja neutralnog statusa zemlje i ograničavanja njenih oružanih snaga.

Moskva traži i Evropu za pregovaračkim stolom

Savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov saopštio je da Moskva sada podržava uključivanje evropskih predstavnika u buduće pregovore o Ukrajini.

Takav stav predstavlja promenu u odnosu na raniji pristup, u kojem je Rusija prednost davala neposrednim razgovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema oceni ruskih analitičara, iskustvo prethodnih diplomatskih kontakata pokazalo je da dogovori između Moskve i Vašingtona teško mogu da budu sprovedeni bez podrške evropskih država i ukrajinskog rukovodstva.

Suslov smatra da Evropa mora biti uključena u pregovore, ali upozorava da evropske zemlje još nemaju usaglašen stav o mogućim uslovima sporazuma, niti zajedničkog predstavnika za takve razgovore.

Dok se govori o miru, napadi se nastavljaju

Uprkos diplomatskim inicijativama, sukob u Ukrajini ne pokazuje znake skorog smirivanja.

Ruske snage nastavljaju napade dronovima i raketama na ukrajinsku infrastrukturu, dok ukrajinske snage izvode napade na rafinerije, vojne fabrike i aerodrome na ruskoj teritoriji.

Ruski analitičari ocenjuju da su stavovi Moskve i Kijeva i dalje značajno udaljeni i da će razvoj situacije na frontu nastaviti da utiče na pregovaračke pozicije obe strane.

U međuvremenu, američka prva dama Melanija Tramp učestvovala je u naporima da se postigne lokalni prekid vatre u gradu Oleški, koji je pod ruskom kontrolom, kako bi se omogućila evakuacija civila.

Takav dogovor mogao bi da olakša položaj lokalnog stanovništva, ali ne predstavlja rešenje za širi sukob.

Nova Jalta ili samo veliki diplomatski sastanak?

Mogući susret Trampa, Putina i Si Đinpinga zato bi mogao da ima značaj daleko izvan ukrajinskog sukoba.

Na dnevnom redu mogli bi da se nađu odnosi tri najveće sile, kontrola nuklearnog naoružanja, energetika, sankcije, globalna trgovina i razvoj veštačke inteligencije.

Iako poređenja sa Jaltom iz 1945. godine ukazuju na mogući istorijski značaj sastanka, analitičari upozoravaju da su očekivanja o brzom preuređenju međunarodnih odnosa preuranjena.

Za sada nije postignut sporazum o najavljenim ekonomskim aranžmanima, dok rešenje ukrajinskog sukoba i dalje zavisi od usaglašavanja stavova Moskve, Kijeva, Vašingtona i evropskih država.

Izvor: WebTribune / The Christian Science Monitor