Svet se suočava sa jednom od najozbiljnijih klimatskih pretnji poslednjih decenija, nakon što su naučnici objavili nove procene mogućih posledica izuzetno snažnog fenomena El Ninjo.

Istraživači organizacije Climate Impact Lab, povezane sa Univerzitetom u Čikagu, razvili su interaktivni sistem koji prikazuje u kojim delovima sveta ekstremne temperature predstavljaju najveću opasnost po ljudske živote.

Nova procena pokazuje da bi tokom aktuelnog El Ninja, od juna 2026. do marta 2027. godine, moglo da bude zabeleženo približno 857.000 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama.

Najnoviji rezultati objavljeni su 27. oktobra, dok je američki Njujork post o njima izvestio 28. oktobra.

U narednih šest meseci ugroženo još 373.000 života

Prema novom modelu, tokom perioda od oktobra 2026. do marta 2027. godine ekstremna toplota povezana sa El Ninjom mogla bi da doprinese približno 373.000 dodatnih smrtnih slučajeva.

Reč je o statističkim projekcijama smrtnosti u odnosu na referentne klimatske uslove, a ne o unapred poznatom broju ljudi koji će sigurno preminuti.

Istraživači su analizirali podatke o temperaturama, gustini naseljenosti, zdravstvenim rizicima i mogućnostima stanovništva da se zaštiti od vrućina.

Na osnovu tih podataka napravljena je mapa koja identifikuje područja sa najvećim očekivanim posledicama.

Nigerija na vrhu liste, Indija odmah iza nje

Najveći broj dodatnih smrtnih slučajeva u narednih šest meseci predviđa se u Nigeriji.

Prema novom modelu, u toj zemlji bi ekstremna toplota mogla da doprinese smrti približno 56.000 ljudi.

Odmah iza Nigerije nalazi se Indija, sa procenjenih 55.000 dodatnih smrtnih slučajeva, pri čemu se najveći deo očekuje tokom marta.

Među najugroženijim državama nalazi se i Indonezija, za koju naučnici predviđaju približno 29.000 dodatnih smrti povezanih sa vrućinama.

U Brazilu bi taj broj mogao da dostigne oko 19.000.

Ove četiri zemlje izdvajaju se kao neka od najkritičnijih područja na novoj klimatskoj mapi.

Evropa nije pošteđena

Iako se najteže posledice očekuju u Africi i Aziji, istraživači upozoravaju da ni Evropa nije izuzeta od povećanog zdravstvenog rizika.

Prema procenama koje prenose strani mediji, ekstremne temperature tokom prethodnih meseci mogle su da doprinesu hiljadama dodatnih smrtnih slučajeva i u evropskim državama.

Za Italiju se navodi procena od približno 7.200 dodatnih smrti, za Francusku oko 4.800, Nemačku 2.500, a Španiju 2.300.

U Velikoj Britaniji procenjuje se oko 820 dodatnih smrti povezanih sa neuobičajenim temperaturama tokom leta.

Takve brojke dobijene su modeliranjem ukupne smrtnosti povezane sa temperaturama, pa ne predstavljaju zvanično potvrđene pojedinačne slučajeve smrti od toplotnog udara.

Zašto je ovogodišnji El Ninjo toliko opasan?

El Ninjo je prirodni klimatski fenomen povezan sa neuobičajenim zagrevanjem površinskih voda u centralnom i istočnom delu ekvatorijalnog Tihog okeana.

Ova pojava može značajno da promeni vremenske prilike širom planete.

U pojedinim regionima izaziva dugotrajne suše i ekstremne vrućine, dok drugde povećava rizik od obilnih padavina, poplava i snažnih oluja.

Ovogodišnji El Ninjo posebno privlači pažnju jer je dostigao izuzetno veliki intenzitet.

Prema klimatskim analizama, temperature površine mora u pojedinim delovima Pacifika znatno su premašile višegodišnji prosek.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da bi njegove posledice mogle da budu ozbiljnije nego tokom mnogih prethodnih ciklusa.

Naučnici morali da povećaju raniju procenu

Još u septembru istraživači su procenjivali da bi ekstremne vrućine izazvane El Ninjom mogle da doprinesu približno 451.000 dodatnih smrtnih slučajeva tokom perioda od juna 2026. do februara 2027. godine.

Međutim, nova procena iznosi oko 857.000 smrti do marta 2027.

Razlika je nastala iz dva glavna razloga.

Prvi je produženje perioda praćenja do kraja marta, čime je obuhvaćen dodatni mesec očekivanih visokih temperatura.

Drugi razlog predstavlja činjenica da su avgust i septembar bili znatno topliji nego što se ranije predviđalo.

Prema istraživačima, avgust je bio najtopliji avgust u istoriji merenja, dok je septembar bio drugi najtopliji.

Zbog toga je ažurirani model pokazao znatno veći rizik nego prethodne procene.

Nova mapa pokazuje gde bi pomoć bila najpotrebnija

Istraživači su razvili sistem pod nazivom El Niño Heat Mortality Tracker, koji omogućava praćenje očekivanih posledica ekstremnih temperatura na nivou država i pojedinih regiona.

Mapa obuhvata približno 3.700 administrativnih oblasti širom sveta.

Podaci se ažuriraju svakog meseca kako bi zdravstvene službe, humanitarne organizacije i državni organi mogli da identifikuju područja u kojima je potrebna najhitnija intervencija.

Među preporučenim merama nalaze se sistemi ranog upozoravanja, dostupnost vode, otvaranje klimatizovanih javnih prostora, jačanje zdravstvenih službi i posebna zaštita ljudi koji rade na otvorenom.

„Sada možemo da predvidimo gde će vrućine odnositi živote“

Profesor Majkl Grinston, jedan od osnivača organizacije Climate Impact Lab, naglasio je da nova istraživanja omogućavaju preciznije procenjivanje zdravstvenih posledica ekstremnih temperatura.

Prema njegovim rečima, mogućnost predviđanja područja sa najvećim rizikom predstavlja važan napredak u zaštiti stanovništva.

On je istakao da takvi podaci omogućavaju nadležnima da deluju pre nego što nastupe najteže posledice.

Istraživačica Tama Karlton, sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, ocenila je da nova mapa pokazuje gde je pomoć najhitnije potrebna.

Naučnici veruju da bi pravovremeno delovanje moglo da spreči desetine hiljada smrtnih slučajeva.

Šta se očekuje tokom narednih meseci?

Prema najnovijim prognozama, snažan El Ninjo nastaviće da utiče na vremenske prilike tokom zime i početkom 2027. godine.

Najveći zdravstveni rizici povezani sa ekstremnom toplotom očekuju se u delovima Afrike, južne i jugoistočne Azije i Južne Amerike.

Istovremeno, moguće su značajne promene rasporeda padavina, sa povećanim rizikom od suša u pojedinim regionima i poplava u drugim.

Naučnici naglašavaju da su procene promenljive i da stvaran broj smrtnih slučajeva može da bude manji ukoliko države na vreme sprovedu odgovarajuće mere zaštite.

Nova mapa zato nije samo upozorenje na moguće posledice klimatskog fenomena, već i pokušaj da se utvrdi gde bi hitna pomoć mogla da spase najveći broj života.

Izvor: New York Post, Climate Impact Lab, Univerzitet u Čikagu