Nemački „Špigl” upozorava da bi susret lidera Rusije, SAD i Kine mogao da promeni svetski poredak i ostavi Ukrajinu i evropske zemlje izvan ključnih odluka. Ako Peking pristane, trojica lidera mogli bi da razgovaraju o budućnosti rata u Ukrajini.

Svet bi već u novembru mogao da bude pred jednim od najznačajnijih diplomatskih susreta poslednjih godina. Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je da se u kineskom gradu Šenženu sastanu on, američki predsednik Donald Tramp i kineski lider Si Đinping, a tema razgovora bila bi budućnost Ukrajine i bezbednost u svetu.

Prema pisanju nemačkog nedeljnika „Špigl”, sastanak bi mogao da bude održan na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), zakazanog za 18. i 19. novembar. Tramp je, kako navodi ovaj medij, izrazio otvorenost za trilateralni susret i razgovore o pronalaženju rešenja za rat u Ukrajini.

Ipak, ključna nepoznanica ostaje da li će Kina pristati na ovakav format sastanka.

„Nova Jalta” i strah od dogovora velikih sila

Nemački nedeljnik upozorava da bi susret Putina, Trampa i Sija mogao da označi početak novog geopolitičkog poretka u kojem bi tri najveće sile donosile odluke od presudnog značaja za ostatak sveta.

„Špigl” takav mogući format naziva „G3” i upozorava da bi Evropa i Ukrajina u tom slučaju mogle da ostanu izvan procesa odlučivanja o sopstvenoj bezbednosti.

Uveliko se povlači paralela sa Jaltskom konferencijom iz 1945. godine, kada su lideri Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza razgovarali o posleratnom uređenju Evrope.

Prema oceni nemačkog lista, Putin bi mogao da teži novom dogovoru velikih sila o evropskoj bezbednosti, dok bi eventualno približavanje Moskve i Vašingtona dodatno oslabilo položaj evropskih država.

Zelenski nije pozvan, Ukrajina strahuje od dogovora iza zatvorenih vrata

Posebnu pažnju izaziva činjenica da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, prema navodima „Špigla”, nije pozvan na mogući sastanak u Šenženu.

To otvara pitanje da li bi o budućnosti Ukrajine moglo da se razgovara bez direktnog učešća Kijeva, dok bi odluke najvećih svetskih sila mogle da imaju neposredne posledice po teritorijalni integritet i bezbednost te zemlje.

Nemački nedeljnik upozorava i na širi kontekst odnosa Vašingtona i Kijeva, uključujući nesuglasice oko vojne pomoći, obaveštajne saradnje i mera protiv Rusije. List ocenjuje da bi eventualno približavanje Moskve i Vašingtona predstavljalo ozbiljan izazov za Ukrajinu i evropske saveznike.

Ukoliko bi Rusija ostvarila svoje ciljeve u Ukrajini, upozorava „Špigl”, posledice bi mogle da se osete i na istočnim granicama Evropske unije i NATO-a, uz dodatni pritisak na evropske države da povećaju ulaganja u odbranu.

Evropa razmatra ekonomski odgovor

Nemački nedeljnik smatra da Evropska unija nije bez mogućnosti da odgovori na eventualno približavanje SAD i Rusije na račun evropskih interesa.

Kao jedan od instrumenata navode se trgovinske mere prema velikim silama, uključujući carine, kvote i ograničenja u pojedinim finansijskim i bankarskim uslugama.

Evropsko tržište predstavlja važan ekonomski faktor i za Sjedinjene Američke Države i za Kinu, zbog čega bi Brisel, prema oceni lista, mogao da iskoristi svoju ekonomsku težinu kako bi zaštitio interese članica Unije.

Nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron, navodi se u tekstu, zalagali su se za jačanje evropskih instrumenata kojima bi Unija mogla odlučnije da odgovori na pritiske velikih sila.

Ipak, za sada ostaje otvoreno da li će do trilateralnog sastanka uopšte doći i da li bi eventualni razgovori doveli do konkretnog dogovora o Ukrajini.

Ukoliko bi Putin, Tramp i Si seli za isti sto, njihov susret bio bi važan signal o odnosima tri velike sile. Za Evropu bi, međutim, ključno pitanje bilo da li će u eventualnom novom dogovoru imati ravnopravnu ulogu ili će se o njenoj bezbednosti odlučivati bez nje.