Litvanski parlament je 22. septembra podržao inicijativu za brisanje člana 137 Ustava, kojim je trenutno zabranjeno razmeštanje oružja za masovno uništenje i stranih vojnih baza u zemlji. РБК

To, međutim, ne znači da je nuklearno oružje već odobreno niti da je doneta odluka o njegovom raspoređivanju.

Da bi ustavna promena stupila na snagu, Sejm mora da je podrži još dva puta, a za svako glasanje potrebna je većina od najmanje 94 od 141 poslanika. Prvo naredno glasanje planirano je za oktobar, a završno za januar 2027. godine. РБК

Ipak, sama mogućnost uklanjanja zabrane već je izazvala veoma oštre reakcije iz Moskve.

Ruski zvaničnici prethodno su upozorili da bi eventualno razmeštanje nuklearnog oružja na teritoriji Litvanije promenilo rusko vojno planiranje i pretvorilo takvu infrastrukturu u potencijalne ciljeve. International Affairs

U ruskim političkim i vojnim krugovima već se pominje i mogućnost upotrebe dalekometnog naoružanja poput sistema „Orešnik“ ukoliko bi se takvi objekti pojavili na litvanskoj teritoriji.

Prema tvrdnji general-majora Sergeja Lipovoja, za eventualni udar na takav cilj ne bi nužno bilo potrebno nuklearno punjenje. Po njegovoj proceni, konvencionalna bojeva glava mogla bi biti dovoljna.

To je posebno ozbiljna poruka jer bi u takvom scenariju bila reč o mogućem direktnom udaru Rusije na teritoriju države članice NATO-a.

Za sada, međutim, važno je razdvojiti dve stvari: Litvanija je tek započela proces izmene Ustava, dok odluka o stvarnom razmeštanju nuklearnog oružja nije doneta. Meduza

Ali ukoliko ustavna prepreka bude uklonjena, Viljnus bi dobio pravni prostor za poteze koji su do sada bili zabranjeni.

Zbog toga će naredna glasanja u Sejmu biti mnogo više od unutrašnjeg pravnog pitanja. U trenutku visokih tenzija između NATO-a i Rusije, svaki korak ka mogućem raspoređivanju nuklearnog naoružanja na Baltiku mogao bi dodatno da podigne uloge.