Norveški premijer Jonas Gar Stere upozorio je da je pretnja koju Rusija predstavlja NATO zemljama stvarna i da saveznici moraju veoma pažljivo da prate njene poteze, posebno na severu i istoku Evrope.

Stere je tokom intervjua za kanadski program „Power & Politics“ poručio da je Norveška spremna, ali da se ne plaši mogućnosti ruskog upada.

Ipak, naglasio je da procene obaveštajnih službi NATO zemalja ne ostavljaju prostor za ignorisanje rizika.

– Obaveštajne službe zemalja NATO-a ukazuju na tu pretnju. Ona je stvarna. Ona se događa – rekao je Stere.

Norveški premijer smatra da upravo zbog toga države koje se suočavaju sa sličnim bezbednosnim problemima moraju mnogo bliže da sarađuju.

NATO traži odgovor i za ono što nije otvoreni rat

Stere je posebno pozdravio interesovanje Kanade za priključenje Združenim ekspedicionim snagama, poznatim kao JEF.

Reč je o vojnoj grupaciji predvođenoj Velikom Britanijom, u kojoj učestvuju nordijske i baltičke zemlje i Holandija, a čija je jedna od glavnih prednosti mogućnost bržeg odgovora na krizne situacije.

Prema Stereovim rečima, sada bi trebalo intenzivirati razgovore i sa državama koje imaju slične izazove i bezbednosne rizike, među kojima je pomenuo Poljsku, Nemačku, Belgiju i Kanadu.

Kanada i Norveška već su poslednjih dana dodatno intenzivirale razgovore o bezbednosti Arktika i severnog Atlantika, modernizaciji odbrambenih sposobnosti i jačanju vojnih lanaca snabdevanja.

Ključna prednost JEF-a, prema norveškom premijeru, jeste upravo mogućnost reagovanja u situacijama koje su prevelike da bi ih jedna država rešavala sama, ali istovremeno možda još nisu dostigle nivo koji bi zahtevao aktiviranje Člana 5 NATO ugovora.

A upravo tu leži jedan od najvećih problema sa kojim se savez suočava.

Gde je granica za Član 5?

Član 5 predviđa da se oružani napad na jednu članicu NATO-a smatra napadom na sve.

Međutim, savremene hibridne operacije, sabotaže, napadi dronovima, povrede vazdušnog prostora i druge aktivnosti ostavljaju mnogo više prostora za dilemu – kada incident postaje dovoljno ozbiljan da čitav savez mora da reaguje?

Stere je rekao da među NATO saveznicima upravo traje, kako je opisao, „sofisticirana debata“ o tome gde se nalazi prag za aktiviranje Člana 5.

To pitanje postaje još važnije u trenutku kada se Rusija, prema njegovoj proceni, suočava sa problemima u ostvarivanju svojih strateških ciljeva u Ukrajini.

Norveški premijer smatra da bi Moskva upravo zbog toga mogla da poželi da testira partnere Kijeva.

Drugim rečima, umesto otvorenog napada koji bi gotovo automatski izazvao odgovor čitavog NATO-a, mnogo komplikovaniji scenario bio bi potez kojim bi se proverilo koliko su zapadni saveznici zaista spremni da zajednički reaguju.

NATO upozorava na dronove i hibridne operacije

Takva upozorenja ne dolaze samo iz Osla.

Predstavnici NATO-a su 19. septembra saopštili da ruske povrede vazdušnog prostora, incidenti sa dronovima i hibridne aktivnosti poslednjih nedelja i meseci nastavljaju da testiraju odlučnost saveznika.

Predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a Đuzepe Kavo Dragone tada je poručio da je pretnja stvarna, ali i da su dosadašnji incidenti primorali savez da poboljšava svoju sposobnost odgovora.

Dodatnu uzbunu tokom leta izazvao je incident na aerodromu Lajpcig/Hale u Nemačkoj.

Nemačke vlasti su početkom septembra optužile Rusiju da stoji iza pokušaja napada dronom 4. avgusta. Dron sa eksplozivom pronađen je pored ukrajinskog teretnog aviona, a Berlin je nakon istrage najavio i diplomatske mere protiv Moskve. Rusija je te optužbe odbacila.

Misteriozni požari u bugarskim skladištima oružja

Gotovo istovremeno novu zabrinutost izazvali su incidenti u Bugarskoj.

U skladištu municije kompanije EMCO u oblasti Gabrovo 11. septembra izbio je požar, nakon čega je došlo do eksplozija.

Bugarske vlasti otvorile su istragu, uključujući mogućnost sabotaže i eventualnu povezanost sa ranijim požarom u drugom objektu iste kompanije u avgustu.

Kompanija EMCO saopštila je da incident vidi u kontekstu ranijih slučajeva koje smatra sabotažama protiv bugarske odbrambene industrije, dok vlasti nisu unapred proglasile odgovornog za najnoviji događaj.

Oružje te kompanije koristilo se i u Ukrajini, zbog čega su incidenti privukli dodatnu pažnju evropskih bezbednosnih struktura.

Sve to uklapa se u širu zabrinutost među članicama NATO-a zbog mogućnosti da se konfrontacija sa Rusijom ne odvija samo kroz klasične vojne operacije, već kroz dronove, sabotaže, sajber-napade i druge akcije kod kojih nije uvek jednostavno utvrditi gde prestaje incident, a počinje napad koji zahteva kolektivni odgovor.

Stere zato poručuje da se Norveška ne plaši, ali da nema prostora ni za opuštanje.

Njegova ključna poruka je da NATO mora da bude spreman ne samo za scenario otvorenog napada, već i za mnogo nejasnije situacije u kojima bi Rusija mogla da pokušava da ispita granice odlučnosti saveza – upravo tamo gde odgovor nije unapred automatski.

Izvor: CBC / NATO / AP / Reuters