Veliki konvencionalni rat danas više ne bi izgledao kao sukobi za koje su se zapadne kopnene snage pripremale prethodnih decenija.

Masovna upotreba jeftinih izviđačkih i udarnih dronova potpuno je promenila front, a ono što je nekada predstavljalo snagu – velika koncentracija tenkova, oklopnih vozila i ljudstva – danas može za nekoliko minuta da postane laka meta.

Upravo na tome Skot Riter zasniva jednu od svojih najdramatičnijih procena.

Prema njegovim rečima, trenutno ne postoji nijedna NATO brigada koja bi u direktnom sukobu sa Rusijom mogla da opstane duže od tri dana.

Riter ide još dalje i tvrdi da bi pojedine formacije mogle da pretrpe razorne gubitke već tokom prvih 24 časa.

To je njegova vojna procena, ne zaključak NATO-a niti nezavisno utvrđena činjenica.

„Zaustavili brigadu tri puta“

Kao jedan od argumenata Riter navodi iskustvo američke teške oklopne brigade tokom obuke sa ukrajinskim operaterima dronova.

Prema njegovom opisu vežbe, relativno mali broj iskusnih ukrajinskih operatera uspeo je da zaustavi napredovanje brigade čak tri puta, nakon čega je scenario morao da bude prekinut.

Ako dronovi mogu tako ozbiljno da poremete veliku oklopnu formaciju u kontrolisanim uslovima, Riter postavlja pitanje šta bi se dogodilo na pravom frontu – uz hiljade bespilotnih letelica, artiljeriju, raketne sisteme, elektronsko ratovanje i neprekidno izviđanje.

Rat u Ukrajini zaista je pokazao koliko su bespilotne letelice promenile odnos snaga. Reuters navodi da NATO pokušava da ubrzano usvaja ukrajinska iskustva, dok vojni analitičari upozoravaju da deo tradicionalnih zapadnih sistema i taktika nije dovoljno prilagođen novom načinu ratovanja.

Tenk više nigde nije nevidljiv

Na današnjem frontu tenku više ne prete samo protivnički tenk, protivoklopna raketa ili artiljerija.

Iznad njega praktično neprekidno mogu da se nalaze izviđački dronovi koji u realnom vremenu šalju koordinate, dok FPV i drugi udarni dronovi mogu da krenu prema meti svega nekoliko trenutaka kasnije.

Zbog toga koncentrisanje velikih jedinica postaje izuzetno rizično.

Formacija koja se priprema za napad mora da dovuče gorivo, municiju, rezervne delove, vozila i hiljade ljudi – a svaki od tih pokreta može biti otkriven iz vazduha.

Riter podseća na kontraofanzivu iz 2023.

Riter kao još jedan argument navodi ukrajinsku kontraofanzivu iz 2023. godine.

Ukrajinske jedinice tada su prethodno prolazile obuku u NATO državama i dobile velike količine zapadne oklopne tehnike, ali očekivani veliki proboj ruske odbrane nije ostvaren.

Tokom operacije izgubljen je značajan broj zapadnih tenkova i borbenih vozila, dok je ruska odbrana kombinovala minska polja, artiljeriju, helikoptere, protivoklopna sredstva i dronove.

Riter smatra da je upravo taj primer pokazao koliko klasične NATO doktrine mogu da naiđu na problem kada nema potpune vazdušne nadmoći i kada protivnik može gotovo trenutno da otkrije koncentraciju snaga.

Najveći problem mogao bi da bude ono iza fronta

Eventualni rat NATO-a i Rusije ne bi se vodio samo na prvoj liniji.

Zapadne armije morale bi da prebace desetine hiljada vojnika prema istoku Evrope, zajedno sa ogromnom količinom goriva, municije, rezervnih delova i teške tehnike.

Sve to zahteva puteve, železnicu, skladišta, komandna mesta i logističke centre.

U svetu u kojem dronovi i satelitsko izviđanje konstantno prate kretanje velikih formacija, upravo bi ti objekti mogli da postanu neke od prvih meta.

Evropski vojni zvaničnici već javno upozoravaju da kontinent mora mnogo brže da prilagodi proizvodnju, logistiku i način ratovanja iskustvima iz Ukrajine.

Tri dana ili ozbiljno upozorenje?

Riterova tvrdnja da nijedna NATO brigada ne bi opstala duže od tri dana predstavlja veoma ekstremnu procenu i ne postoji javno dostupna analiza koja potvrđuje tako precizan rok.

Ali šire pitanje koje otvara više nije teorijsko.

Rat u Ukrajini pokazao je da skupi tenkovi, borbena vozila i sistemi koji su decenijama predstavljali osnovu velikih armija sada moraju da deluju na bojištu na kojem jeftini dron može da ih otkrije, prati i napadne za nekoliko minuta.

Zbog toga bi, u slučaju direktnog sudara Rusije i NATO-a, prvih nekoliko desetina sati moglo biti mnogo važnije nego što pokazuju klasične računice o broju tenkova, vojnika i aviona.

Izvor: Skot Riter / Reuters