Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) bila je primorana da u nedelju, doslovno u poslednjem trenutku, otkaže predstavljanje radne grupe na visokom nivou - projekat koji je Kalasova najavila svega nekoliko dana ranije. Zadatak te grupe trebalo je da bude izrada izveštaja o jačanju odbrambenih kapaciteta EU i utvrđivanju ključnih nedostataka u strateškim investicijama.

- Odlučili smo da ne nastavimo sa ovom inicijativom. Pojedine države članice smatrale su da ovo u ovom trenutku nije pravi put - potvrdio je za "Juronjuz" zvaničnik EU koji je želeo da ostane anoniman.

Ovaj događaj jasno pokazuje kako Kalasova povremeno pokušava da progura odluke bez neophodne političke podrške na terenu - iako su joj upravo države članice, pre svega one manje, jedini saveznik ako želi da EEAS sačuva uticaj i značaj.

Diplomatski gaf koji je razbesneo Rim i Pariz

Italija je predvodila pobunu protiv ove inicijative i udarila oštar veto, nakon što se na spisku eksperata našlo ime žene koja važi za žestoku političku protivnicu italijanskog ministra odbrane Gvida Krozeta. Kako navodi italijanska novinska agencija ANSA, u pitanju je Roberta Pinoti, bivša ministarka odbrane u vladama levog centra Matea Rencija i Paola Đentilonija - političkih opcija koje su u potpunoj suprotnosti sa aktuelnom desničarskom vladom u Rimu.

Inicijativi su se usprotivile i Francuska i nekoliko drugih zemalja, naglašavajući da se o formiranju grupe uopšte nije raspravljalo na ministarskom nivou i da su evropske vlade zatečene ovakvim potezom. Pritisak je bio toliko žestok da je EEAS bio primoran da u potpunosti odustane od projekta.

Iz ugla EEAS-a, pošto je grupa imala isključivo savetodavni karakter, nije bilo neophodno da sve zemlje imaju svoje predstavnike, a bivši politički i vojni zvaničnici delovali su kao logičan izbor. Ipak, inicijativa je naišla na otpor sa više strana: predstavnici zemalja koje su obuhvaćene negodovali su zbog predloženih imena, dok su one izostavljene bile besne jer uopšte nisu dobile mesto za stolom. Trojica zvaničnika EU opisali su ovaj potez kao "loše upravljanje", "nesrećan korak" i "potpuni debakl" - što odražava ogromnu frustraciju u Briselu povodom načina na koji je sve izvedeno.

Trka sa vremenom i nerazumevanje u Briselu

Iz ugla diplomatske službe, EU mora hitno da ubrza jačanje svojih odbrambenih kapaciteta kako je događaji ne bi zatekli nespremnu. Međutim, utisak je da pojedine države članice radije koče proces nego što nude nova rešenja.

Namera Kalasove bila je da:

  • stvori osećaj hitnosti,
  • ubrza napore na popunjavanju odbrambenih rupa u Evropi
  • i postavi jasan pravac uoči Minhenske bezbednosne konferencije u februaru, u trenutku kada američka administracija priprema reviziju rasporeda svojih trupa do kraja godine.
  • U isto vreme, EEAS se često suočava sa kritikama da nije dovoljno efikasan. Kalasova se već u više navrata sukobljavala sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen oko toga ko zapravo vodi spoljnu politiku bloka, pri čemu su odnosi sa Izraelom bili jedna od najvažnijih tačaka sukoba.

Ovaj okršaj prepliće se sa sve glasnijim zahtevima za reformu: Nemačka i Francuska predvode plan da se EEAS sa svojih 5.000 zaposlenih pripoji Evropskoj komisiji - čime bi se sistem Unije vratio na stanje pre Lisabonskog ugovora iz 2011. godine.

Tajni sastanak u kantini i borba za opstanak

Nakon neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU u Irskoj, Kalasova se oštro suprotstavila tom predlogu, tvrdeći da postoji široka podrška trenutnom sistemu.

- Problem koji su mnoge države članice pomenule jeste taj što, ako sve prebacimo pod okrilje Komisije, naročito male zemlje gube kontrolu nad spoljnom politikom. Države su bile jasne - ne žele da prepuste kormilo spoljne politike - rekla je Kalasova.

Pokušavajući da ugasi požar, Kalasova i njena nova desna ruka Kajsa Olongren okupile su zaposlene na tajnom sastanku u kantini EEAS-a. Poručile su im da bitka za budućnost službe prevazilazi okvire obične briselske borbe za prevlast i da njeni koreni leže u sve globalnom poretku koji je sve više neprijateljski nastrojen. Zaposleni su priznali da je saznanje iz medija o potencijalnom gašenju službe delovalo "demotivišuće", dok je Olongrenova kao glavne uzroke pritisaka i nesigurnosti označila duboke geopolitičke potrese - i povratak američkog predsednika Donalda Trampa, piše "Euraktiv".

Bitka za budućnost diplomatske službe Evropske unije (EU) prevazilazi okvire obične briselske borbe za prevlast i uticaj - njeni koreni leže u sve više neprijateljski nastrojenom globalnom poretku, poručile su zaposlenima šefica diplomatije EU Kaja Kalas i Olongrenova.

Kalasova je pred saradnicima naglasila da je oslanjanje na mrežu EEAS-a od 145 diplomatskih delegacija širom sveta daleko efikasnije i jeftinije nego da se svaka od 27 članica oslanja na sopstvenu diplomatiju. Odgovarajući na optužbe o neracionalnom trošenju novca, uputila je i direktnu kritiku Ursuli fon der Lajen, poručivši da "EEAS nije taj koji stvara duplirane strukture i troškove u budžetu".

Skepticizam malih zemalja

Centralizacija i prelivanje diplomatskih nadležnosti na Komisiju značilo bi da samo najveće države članice mogu u većoj meri da utiču na odluke u Briselu. Uloga Kaje Kalas i osmišljena je upravo da istovremeno bude potpredsednica Komisije i visoka predstavnica koja sledi političke smernice država članica, čime svaka zemlja dobija svoje mesto za stolom.

Međutim, iako su male države trenutno jedini štit koji sprečava da njenu funkciju usisa svemoćna Komisija, Kalasova je svojim najnovijim gafom uspela da razbesni upravo tu svoju ključnu bazu.

- Države članice žele da vide EEAS kao službu koja radi za njih, a ne kao instituciju koja vodi svoju politiku i povlači poteze o kojima prethodno nije raspravljano - rekao je treći diplomata iz jedne od manjih zemalja sklonih skepticizmu prema reformama.

Ovo nije prvi put da Kalasova pokušava da ide glavom kroz zid bez političke podrške članica. Prošle godine predložila je paket vojne pomoći Ukrajini od 40 milijardi evra, koji su lideri EU glatko odbili.

Kalasovoj diplomatski gafovi nisu strani:

  • u maju je tvrdila da su SAD evakuisale svoju ambasadu u Kijevu što je Vašington demantovao,
  • Kinu je javno uporedila sa zaraznom bolešću,
  • u junu je Izrael uporedila sa režimom aparthejda.

Međutim, u trenutku kada velike države članice i sve centralizovanija Komisija dovode u pitanje postojanje EEAS-a kakav poznajemo, svaki sledeći pogrešan korak koji bi je odvojio od podrške država članica mogao bi da bude fatalan i za nju i za ulogu institucije na čijem je čelu, piše "Juronjuz".

- Generalno vlada veliko nezadovoljstvo načinom na koji potpredsednica Kalas vodi ove stvari - zaključio je četvrti diplomata EU.