Lov na podmornice tradicionalno zahteva da avion ili helikopter priđe dovoljno blizu području u kojem je cilj otkriven, a zatim ispusti torpedo praktično iznad njegove očekivane pozicije. Američka mornarica sada pokušava da promeni taj obrazac i poveća udaljenost između vazdušne platforme i mesta na kojem oružje ulazi u vodu. Ideja na prvi pogled podseća na ono što su kompleti sa krilima uradili klasičnim avionskim bombama.

Razlika je u tome što se ovde na kraju leta ne nalazi kopneni cilj. Oružje mora da preleti određenu udaljenost kroz vazduh, stigne do precizno određene tačke iznad mora, bezbedno uđe u vodu i tek tada započne potragu za podmornicom. Čitav postupak mora da funkcioniše kao jedna povezana misija.

Pentagon pritom ne želi sistem vezan samo za velike patrolne avione. Buduće oružje trebalo bi da mogu da nose platforme sa posadom i bespilotne letelice američke mornarice. Time se otvara mogućnost da dron pronađe ili primi podatke o podmornici, a zatim samostalno lansira torpedo sa velike udaljenosti.

Program nosi naziv Silent Anvil, a prvi zahtevi pokazuju koliko neobičan protivpodmornički sistem Amerikanci žele da naprave.

Silent Anvil dobija krila

Naval Air Systems Command, odnosno NAVAIR, objavio je zahtev za sistem Silent Anvil Air-Launched Torpedo, označen kao SAA-LT. Američka mornarica trenutno razmatra dva različita koncepta.

Prvi podrazumeva potpuno integrisano oružje koje bi nakon odvajanja od aviona samostalno obavilo čitavu misiju, od vazdušnog leta i navođenja do ulaska u more i završnog podvodnog napada.

Druga mogućnost je jednostavnija. Postojeći ili posebno prilagođeni laki torpedo dobio bi bespogonski komplet krila koji bi mu omogućio da nakon ispuštanja klizi prema udaljenoj zoni napada.

Komplet bi sadržao sklopiva krila, radio-vezu i sistem za navođenje, dok bi sam torpedo nosio akustični senzor, bojevu glavu, upravljačku elektroniku i sopstveni podvodni pogon. Takvo rešenje omogućava da se vazdušni i podvodni deo misije praktično razdvoje.

Dimenzije približne bombi GBU-39

NAVAIR traži veoma kompaktan sistem. Silent Anvil bi trebalo da bude približnih dimenzija kao GBU-39 Small Diameter Bomb, poznata kao SDB. Ukupna masa kompletnog oružja ne bi smela da premaši 268 funti, odnosno približno 122 kilograma.

Maksimalna dužina ograničena je na 70 inča, približno 1,78 metara, dok prečnik treba da ostane oko 7,5 inča, odnosno približno 19 centimetara.

Ograničenja nisu slučajna. Mala masa i prečnik omogućavaju da se više komada oružja smesti na jedan avion ili bespilotnu letelicu, uključujući unutrašnje prostore za naoružanje budućih platformi.

Američka mornarica traži i kompatibilnost sa nosačem BRU-61/A, koji se već koristi za nošenje više komada GBU-39. To bi Silent Anvilu omogućilo da koristi deo postojeće avionske infrastrukture umesto razvoja potpuno novih nosača.

Lansiranje sa visine do 18 kilometara

Zahtev predviđa veoma širok profil lansiranja. Oružje bi trebalo da može da se ispusti pri brzinama između 0,25 i 0,85 maha i sa visine do 60.000 stopa, odnosno približno 18.300 metara.

Velika visina posebno je zanimljiva jer klizećem oružju direktno povećava potencijalni dolet. Što se sistem odvoji više i pri većoj brzini, više energije može da pretvori u horizontalni let prema zadatoj oblasti.

Američka mornarica još nije propisala maksimalni zahtevani dolet. Od kompanija koje odgovore na RFI upravo se očekuje da pokažu koliko daleko njihov koncept realno može da prenese torpedo.

Ideja je da vazdušni deo leta traje što duže, dok podvodna potraga traje što kraće. To ima smisla jer se podmornica kreće. Što torpedo duže provede u vodi tražeći cilj, veća je mogućnost da se taktička situacija promeni ili da podmornica napusti očekivanu zonu.

Dron bi mogao da ispusti torpedo bez prilaska podmornici

Najveća promena koju Silent Anvil donosi nije samo u krilima. NAVAIR izričito traži mogućnost korišćenja sa vazduhoplovnih platformi sa posadom i bez posade. Američka mornarica tako ostavlja otvorena vrata da budući veliki dronovi postanu pravi protivpodmornički nosači naoružanja.

Bespilotna letelica mogla bi dugo da patrolira nad morem, prima podatke sa sonobuoy plutača, brodova, podmornica ili drugih aviona, a zatim da ispusti Silent Anvil bez prilaska neposredno iznad cilja. To bi bilo posebno korisno u području pokrivenom neprijateljskom PVO ili daleko od matične flote.

Klasični protivpodmornički avion tada ne bi morao da rizikuje ulazak duboko u opasnu zonu samo da bi torpedo doveo dovoljno blizu podmornici.

Prvi prototip za samo 18 meseci

Američka mornarica ne planira dug razvojni ciklus. NAVAIR traži potpuno funkcionalan prototip SAA-LT najkasnije 18 meseci nakon dodele ugovora. Posle demonstracije sistema, proizvođač bi u roku od tri godine trebalo da isporuči 180 kompletnih prototipova, koje američka dokumentacija označava kao All-Up Rounds, odnosno AUR.

Kompanije imaju rok do 29. septembra da dostave svoje predloge, realne rokove razvoja i procenu Technology Readiness Level za ceo sistem i njegove najvažnije podsisteme.

Silent Anvil za sada postoji kao zahtev, a ne kao završeno oružje. Međutim, osnovna ideja je već jasna: američka mornarica želi da protivpodmornički torpedo prestane da bude sredstvo koje avion mora da donese gotovo neposredno iznad podmornice i pretvori ga u kompaktno klizeće oružje koje poslednji deo misije završava ispod površine mora.