Evropa je u poslednjih nekoliko godina izbila na prvo mesto u svetu po količini uvezenog naoružanja, pokazuju najnoviji podaci iz izveštaja Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje problema mira (SIPRI).

Prema toj analizi, evropske države su u periodu od 2021. do 2025. godine povećale uvoz oružja za čak 210 procenata. Tako nagli rast u relativno kratkom vremenskom periodu potpuno je promenio globalnu sliku tržišta naoružanja.

Ako se posmatra šira slika, globalni promet oružja u celini porastao je za 9,2 odsto. Prema podacima iz izveštaja, to je najizraženiji rast u poslednjih deset godina.

Ipak, taj rast nije ravnomerno raspoređen širom sveta. Kada se iz statistike izuzmu Evropa i Amerika, u većini drugih regiona sveta uvoz naoružanja zapravo je opao.

Istovremeno, Sjedinjene Američke Države dodatno su učvrstile svoju dominaciju na globalnom tržištu oružja. Američki proizvođači sada kontrolišu oko 42 odsto svetske trgovine naoružanjem, dok je u prethodnom periodu njihov udeo iznosio oko 36 procenata.

Vašington svoje vojne sisteme i opremu izvozi u čak 99 zemalja širom sveta. U međuvremenu je Evropa postala njihov najveći kupac, potisnuvši sa te pozicije Bliski istok, koji je godinama bio najvažnije tržište za američko naoružanje.

Na listi najvećih izvoznika oružja drugo mesto i dalje drži Francuska, sa udelom od gotovo deset procenata na globalnom tržištu.

Promene su vidljive i nešto niže na listi izvoznika. Nemačka je, na primer, prestigla Kinu i sada zauzima četvrto mesto među najvećim svetskim izvoznicima oružja. Zanimljivo je da skoro četvrtina nemačkog izvoza završava u Ukrajini.

Italija je u istom periodu zabeležila posebno snažan rast. Prema podacima iz izveštaja SIPRI-ja, italijanski izvoz oružja povećan je za čak 157 procenata.

Još jedan značajan pomak zabeležen je i kod Izraela. Ta država, poznata po razvoju naprednih sistema protivvazdušne odbrane, prvi put u istoriji prestigla je Veliku Britaniju na listi najvećih svetskih izvoznika naoružanja.

Istovremeno, evropske države ne samo da povećavaju uvoz već paralelno razvijaju i sopstvene proizvodne kapacitete.

U analizi SIPRI-ja navodi se da je jedan od ključnih faktora koji je pokrenuo ove promene rat u Ukrajini, koji je značajno uticao na raspored snaga na svetskom tržištu naoružanja.

Upravo je Ukrajina, prema tim podacima, postala najveći pojedinačni kupac oružja na svetu.

To se jasno vidi i u statistici globalnog uvoza. Udeo Ukrajine u svetskoj kupovini naoružanja dostigao je 9,7 procenata.

U isto vreme Evropa je prvi put još od šezdesetih godina prošlog veka ponovo izbila na prvo mesto među regionima po obimu uvoza, sa udelom od oko 33 procenta ukupnih svetskih kupovina oružja.

Drugo najveće tržište danas predstavljaju Azija i Okeanija, koje zajedno čine oko 31 procenat globalnog uvoza naoružanja.

Međutim, u tom delu sveta uočava se drugačiji trend. Velike azijske ekonomije sve više se oslanjaju na razvoj sopstvene vojne industrije, čime se postepeno menja struktura globalnog tržišta.

Jedan od najupečatljivijih primera takvog zaokreta dolazi iz Kine. Ta zemlja je, prvi put od početka devedesetih godina, ispala iz liste deset najvećih svetskih uvoznika oružja.

Takav razvoj događaja pokazuje koliko se kineska strategija oslanjanja na domaću proizvodnju promenila u poslednje tri decenije.

Sveukupno gledano, podaci iz izveštaja SIPRI-ja ukazuju na to da se globalno tržište naoružanja trenutno nalazi u fazi duboke transformacije.

Evropa se ponovo nalazi u centru tog procesa, Sjedinjene Američke Države dodatno učvršćuju svoju poziciju najvećeg dobavljača, dok pojedine države ubrzano razvijaju sopstvene proizvodne kapacitete.

U takvoj dinamici ostaje otvoreno pitanje da li su ovi trendovi samo kratkoročni odgovor na trenutne geopolitičke okolnosti ili početak dugoročnog preoblikovanja svetskog tržišta oružja.