Ruski predsednik Vladimir Putin planira da iranskom rukovodstvu prenese zabrinutost arapskih lidera zbog napada Teherana na naftnu i energetsku infrastrukturu u regionu, saopštio je Kremlj.


Prema navodima iz Moskve, Putin je u ponedeljak obavio telefonske razgovore sa četvoricom lidera zemalja Persijskog zaliva, nudeći da iskoristi strateško partnerstvo Rusije sa Iranom kako bi pokušao da ublaži rastuće tenzije i spreči dalju eskalaciju sukoba.

- Putin će svakako uložiti sve napore da doprinese bar malom smirivanju napetosti. Jučerašnji razgovori sa skoro svim sagovornicima fokusirali su se na to da predsednik Putin prenese svojim kolegama u Iranu duboku zabrinutost zbog napada na njihovu infrastrukturu, koristeći dijalog koji održavamo sa iranskim rukovodstvom - izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Rast tenzija i skok cena nafte


Napetosti su dodatno porasle nakon što je Iran, kao odgovor na američke i izraelske udare, pokrenuo napade na energetsku infrastrukturu u državama Persijskog zaliva, kao i na tankere u Ormuskom moreuzu. Takav razvoj događaja doveo je do rasta cena nafte treći dan zaredom na svetskim tržištima, usled straha od poremećaja u snabdevanju energentima.

Ormuski moreuz, kao jedna od ključnih pomorskih ruta za transport nafte, ima strateški značaj za globalno tržište energenata, zbog čega svaka destabilizacija u tom području odmah utiče na cene sirove nafte.

Kontakti Moskve sa Teheranom i Vašingtonom


Tokom vikenda, ruski predsednik je uputio poruku saučešća porodici iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, obraćajući se predsedniku Masudu Peskovu. Međutim, od početka najnovijih napada, Kremlj nije saopštio informacije o eventualnim novim razgovorima sa najvišim iranskim zvaničnicima.

Istovremeno, nije bilo ni kontakta između Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa. Portparol Kremlja naveo je da za sada ne postoje planovi za telefonski razgovor dvojice lidera, uprkos složenoj bezbednosnoj situaciji na Bliskom istoku.

Razvoj događaja u regionu i dalji potezi velikih sila mogli bi imati presudan uticaj na stabilnost energetskih tržišta i bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka.