Glavna misija Marka Rutea, otkako je preuzeo funkciju generalnog sekretara NATO-a, jeste da zadrži Donalda Trampa unutar saveza. Međutim, način na koji to pokušava da postigne sve više izaziva otpor u evropskim prestonicama, piše „Politiko“.

Evropa bez SAD ne može da se brani?

Napetosti su kulminirale ove sedmice u Evropskom parlamentu, gde je Rute praktično poručio da Evropa bez Sjedinjenih Američkih Država nije sposobna da se sama odbrani.

„Ako neko misli da Evropska unija ili Evropa u celini mogu da se brane bez Sjedinjenih Američkih Država - neka slobodno nastavi da sanja“, rekao je Rute, izazvavši buru reakcija.

Oštre reakcije iz Francuske i Evropskog parlamenta

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro odmah mu je odgovorio:

„Ne, dragi Mark Rute. Evropljani mogu i moraju da preuzmu odgovornost za sopstvenu bezbednost. To je evropski stub NATO-a.“

Sličnog stava bila je i bivša francuska ministarka za Evropu Natali Loazo, danas poslanica Evropskog parlamenta, koja je Ruteovu izjavu nazvala sramotnom i poručila da NATO-u ne treba „Trampov fanatik“.

Još oštriji bio je španski evroposlanik Načo Sančez Amor, koji je Rutea javno upitao da li je američki ambasador pri NATO-u ili generalni sekretar saveza.

Podela unutar NATO-a sve dublja

Sukob je razotkrio duboku podelu unutar NATO-a. Dok Rute veruje da je zadržavanje Trampa u savezu jedini način da NATO opstane, sve više evropskih lidera strahuje da takav pristup razgrađuje samu suštinu Alijanse.

Evropske prestonice sve otvorenije govore o potrebi jačanja sopstvenih bezbednosnih kapaciteta, pa čak i o stvaranju evropske vojske nezavisne od NATO-a.

Grenland, Tramp i „gorka pobeda“

Prema izvorima „Politika“, Rute je u poslednjem trenutku uspeo da ubedi Trampa da odustane od ideje o aneksiji Grenlanda, ali je ta „pobeda“ ostavila gorak ukus među saveznicima.

„Mi smo savez od 32 države, a ne klub SAD plus još 31 član“, rekao je jedan zvaničnik NATO-a.

Član 5 pod znakom pitanja

Dodatni problem predstavlja činjenica da Tramp sve otvorenije dovodi u pitanje osnovne principe NATO-a, uključujući i Član 5 o kolektivnoj odbrani. Njegova izjava da su evropske zemlje tokom rata u Avganistanu „ostajale po strani“ izazvala je ogorčenje među saveznicima.

Ipak, iz sedišta NATO-a poručuju da Rute samo sledi realnost.

„Kao i njegovi prethodnici, on veruje da je bezbednost Zapada moguća samo kroz saradnju Evrope i Severne Amerike“, rekao je jedan zvaničnik Alijanse.

Trampov uticaj i vojni budžeti

Rute se pritom otvoreno oslanja na Trampa. Prošle godine NATO je, pod američkim pritiskom, dogovorio povećanje vojnih budžeta na čak pet odsto BDP-a do 2035. godine. Generalni sekretar priznao je da do toga ne bi došlo bez Trampove inicijative.

Pragmatizam ili opasan balans?

Ruteov stil oblikovan je tokom 14 godina na čelu holandske vlade. Njegovi saradnici opisuju ga kao pragmatičnog političara, spremnog da se prilagodi kako bi ostvario cilj. Tokom Trampovog prvog mandata shvatio je da je javno laskanje ključno za održavanje dobrih odnosa, pa ga je u jednom trenutku čak nazvao „tatica“.

Iako NATO formalno nije uzdrman do temelja, sve je više onih koji smatraju da Ruteova strategija dugoročno nosi ozbiljne rizike.

„On možda trenutno održava savez na okupu, ali po cenu njegove ravnoteže“, ocenio je jedan visoki diplomata.

Politički analitičar Stiven Farnsvort upozorava:

„Ko ignoriše Trampov ego, čini to na sopstvenu štetu.“

Pitanje koje sve češće odjekuje evropskim institucijama glasi: da li NATO opstaje zahvaljujući Ruteu – ili se zbog njega polako pretvara u savez po meri jednog čoveka?

Bonus video: