Evropski lideri sada smatraju da je „razvod“ od Amerike neizbežan i razmišljaju o alternativama, javlja „Politiko“, pozivajući se na insajdere i tekst-poruke iz privatnih grupa.

Transatlantske tenzije koje traju od povratka američkog predsednika Donalda Trampa na vlast dovedene su do usijanja njegovom željom da anektira Grenland, navodi briselski list i dodaje da Evropljani sada smatraju da ovaj „ničim izazvan napad“ na saveznike zaslužuje najstrožu odmazdu.

„Mislim da se ovo smatra korakom koji je prevršio meru. Evropu kritikuju što je preslaba protiv Trampa. U tome ima istine. Ali postoje crvene linije“, rekao je jedan diplomata, pod uslovom da ostane anoniman.

Evropa već funkcioniše bez Amerike kroz takozvanu „koaliciju voljnih“ za podršku Ukrajini, u kojoj su pored EU i Velika Britanija i Norveška, navodi „Politiko“.

Tako savetnici za nacionalnu bezbednost iz 35 zemalja redovno komuniciraju u jednoj grupi kako bi „tragali za multilateralnim rešenjima u svetu u kojem je Tramp veliki deo problema“, dok sličnu grupu imaju i šefovi država.

Britanski premijer Kir Starmer, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, italijanska premijerka Đorđa Meloni, finski predsednik Aleksander Stub i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen često komuniciraju preko grupnih poruka.

Poruke se razmenjuju „kad god Tramp uradi nešto neočekivano i potencijalno štetno“, navodi list.

„Ova grupa je veoma efikasna i mnogo govori o značaju ličnih odnosa“, kaže anonimni sagovornik „Politika“ upoznat sa radom takozvane Vašingtonske grupe.

Iako je „koalicija voljnih“ počela kao grupa podrške Ukrajini, sada se njeni članovi bave pitanjem kako da nastave bez Amerike, piše „Politiko“.

Pošto je Vladimir Zelenski jedan od članova grupe, postavlja se „zanimljivo pitanje“: kome je potreban NATO ako Ukrajina već ima „ogromnu vojsku, sofisticiranu industriju dronova i veće iskustvo u ratovanju od bilo koga drugog“?

„Ako bi se uračunala vojna sila Ukrajine, uz Francusku, Nemačku, Poljsku i Veliku Britaniju, vojni potencijal koalicije voljnih bio bi ogroman i obuhvatio bi nuklearne i nenuklearne države“, navodi „Politiko“.

Bilo da je reč o nedavnom predlogu EU komesara za odbranu Andriusa Kubilijusa o stajaćoj vojsci od 100.000 pripadnika ili o novoj strategiji koju je najavila Ursula fon der Lajen, postoji saglasnost da se o novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi mora razgovarati – i to brzo, zaključuje briselski list.

„Odgovorićemo na izazove evropskoj solidarnosti odlučno i postojano“, izjavila je fon der Lajen u nedelju, posle konsultacija sa Mercom, Makronom, Starmerom i generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.

Kako podseća „Politiko“, za to će biti potrebno i dosta kreativnog razmišljanja.

Bonus video: