Viši istraživač na Norveškom institutu za odbrambene studije Fabijan Hofman, koji je specijalizovan za raketne sisteme, kazao je da je širom Evrope najavljeno najmanje 48 novih projekata za razvoj jeftinih krstarećih raketa, u kojima učestvuje 20 proizvođača.

WSJ navodi da ostaje otvoreno pitanje kada će bilo koji od ovih projekata dovesti do isporuke naoružanja, kao i da mnogi od njih verovatno nikada neće biti realizovani, a da će čak i oni koji budu napredovali zahtevaće godine rada.

U borbenim dejstvima, rakete dugog dometa i bespilotne letelice koristile bi se za gađanje ne samo tradicionalnih vojnih ciljeva na velikim udaljenostima, poput udaljenih aerodroma ili vojnih kompleksa, već i ruskih industrijskih postrojenja, kritične infrastrukture i baza resursa koje se nalaze hiljadama milja daleko od granica NATO-a.

Ukrajinska ambasadorka pri NATO-u Aljona Getmančuk je kazala da Ukrajini nedostaju presretači zapadne proizvodnje za odbranu, zbog čega se sve više oslanja na "proaktivnu odbranu", kroz udare duboko u rusku teritoriju.

"Protivvazdušna odbrana je poput leka protiv bolova, može da ublaži simptome, ali morate da gađate sam izvor bola", rekla je Getmančuk na konferenciji posvećenoj ukrajinskoj odbrani.

Poljski general-major Ireneuš Novak je povodom rata u Ukrajini rekao da je ključna lekcija koju NATO može da izvuče iz ukrajinskog iskustva da "odbrana podrazumeva i uzvraćanje udaraca", pri čemu precizni napadi na velike daljine igraju presudnu ulogu.

"U slučaju sukoba sa Rusijom, svakako bismo želeli da udarimo na njenu odbrambeno-industrijsku bazu. Na udare velike preciznosti i velikog dometa treba gledati kao na sredstvo odvraćanja", rekao je Novak, koji je napomenuo da, kada bi Ukrajina raspolagala takvim sposobnostima još na početku rata, sukob se ne bi pretvorio u "rovovsku borbu, kakva je viđena u Prvom svetskom ratu", prenosi Tanjug.