GRANICA TAJNI, SVI OČEKUJU TRAMPOV POTEZ! Donald i Kim ponovo za pregovaračkim stolom?

Kada je američki predsednik Donald Tramp poslednji put posetio Južnu Koreju 2019. godine, iznenada je otišao do granice sa Severnom Korejom i spontano se sastao sa liderom Kim Džong Unom, pokušavajući da oživi posustale nuklearne pregovore, prenosi AP.

Sada, pred svoju prvu posetu Aziji od povratka na funkciju, pojavljuju se spekulacije da bi Tramp mogao ponovo da se sastane sa Kimom tokom boravka u Južnoj Koreji. Ako se susret dogodi, to bi bio njihov prvi sastanak od 2019. godine u Panmundžomu, na granici dve Koreje, i ukupno četvrti susret.

Bela kuća je najavila da će Tramp naredne nedelje u Južnoj Koreji razgovarati i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, na marginama dvodnevnog samita zemalja Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK).

Analitičari smatraju da su izgledi za spontani susret mali, ali ne isključuju mogućnost da Tramp i Kim tokom narednih meseci ponovo sednu za pregovarački sto. Drugi, međutim, upozoravaju da brz povratak diplomatiji deluje malo verovatno, imajući u vidu promene od 2019. godine – Severna Koreja sada ima znatno veći nuklearni arsenal i snažniju spoljnopolitičku poziciju.

Signali o mogućem oživljavanju pregovora

Tramp je više puta izražavao želju da obnovi dijalog sa Kimom, hvaleći svoj “lični odnos” sa severnokorejskim liderom i nazivajući ga “pametnim momkom”. Kim je prošlog meseca, posle dužeg ćutanja, rekao da ima “dobre lične uspomene” na Trampa i da bi mogao ponovo da se uključi u pregovore, ukoliko SAD odustanu od svoje “iluzorne opsesije denuklearizacijom” Severne Koreje.

Ni Vašington ni Pjongjang nisu dali nagoveštaje o mogućem susretu pred samit APEC, koji će se održati 31. oktobra i 1. novembra u Južnoj Koreji.

Panmundžom – moguća lokacija sastanka

Ministar za ujedinjenje Južne Koreje, Čung Dong-jong, izjavio je sredinom oktobra da bi Tramp i Kim mogli ponovo da se sretnu u Panmundžomu, u demilitarizovanoj zoni (DMZ), nakon Trampove posete Maleziji i Japanu.

Izgledi za njihov susret su se povećali – kaže Ban Gil Džu, profesor na Nacionalnoj diplomatskoj akademiji Koreje u Seulu. Kao pokazatelje navodi obustavu civilnih tura na južnoj strani Panmundžoma i Kimove izjave o mogućem povratku pregovaračkom stolu.

Ako do susreta ne dođe, Ban smatra da bi Kim mogao odlučiti o nastavku diplomatije sa Trampom tokom partijskog kongresa u januaru.

Trenutno nema logističkih pokazatelja koji bi ukazivali na predstojeći susret, ali analitičari podsećaju da je sastanak 2019. godine organizovan samo dan nakon Trampovog iznenadnog tvita sa predlogom susreta.

Kimova nova pozicija i savezništva

Od propalih pregovora sa Trampom, Kim je ubrzao razvoj nuklearnih raketa namenjenih SAD i saveznicima, ojačao odnose sa Rusijom zbog rata u Ukrajini i zategao veze sa Kinom. Stručnjaci smatraju da Kim sada ima manje hitnosti za dijalog sa SAD nego pre šest godina, iako se priprema za period posle rata u Ukrajini.

S obzirom na trenutne okolnosti, teško je zamisliti da bi Kim sada pristao na razgovore – kaže profesor Kim Te-hjung sa Univerziteta Sungšil u Seulu.

Jača pregovaračka moć Severne Koreje

Sa većim nuklearnim arsenalom i podrškom Rusije i Kine, Kim sada želi da SAD priznaju Severnu Koreju kao nuklearnu silu, što bi mu omogućilo zahtev za ukidanje sankcija UN. Međutim, SAD i saveznici se ne slažu da sankcije budu ukinute dok Severna Koreja potpuno ne odustane od nuklearnog programa.

Ako do susreta dođe, Tramp bi to iskoristio da se pohvali da može rešiti probleme Korejskog poluostrva. Ali, da li SAD imaju nešto konkretno da ponude Kim Džong Unu? – pita se Čung Džin-jong, bivši dekan Fakulteta za pacifičke i međunarodne studije Univerziteta Kjung Hi.

Skeptične prognoze

Ko Ju-hvan, bivši predsednik Instituta za nacionalno ujedinjenje Južne Koreje, smatra da bi bilo kakav susret tokom APEC samita verovatno doneo malo konkretnih rezultata. Za ponovni pregovarački sto, Tramp bi morao ponuditi nešto dovoljno privlačno.

Mogućnost “malog dogovora”

Čak i ako susreta ovog meseca ne bude, diplomatija bi mogla biti obnovljena kasnije. Kim bi Trampa mogao videti kao retkog američkog lidera spremnog na ustupke, dok bi Tramp video diplomatski uspeh koji bi mu pomogao u unutrašnjoj politici.

Čak i “mali dogovor” mogao bi poboljšati bezbednost Južne Koreje, jer decenije napora da se postigne potpuna denuklearizacija Severne Koreje nisu dale rezultate – kaže Kim Te-vu, bivši šef istog instituta.

Nuklearna ravnoteža i američki “kišobran”

Severna Koreja sada može da pogodi SAD, a Južna Koreja ostaje pod američkim nuklearnim kišobranom. Čung Džin-jong zaključuje da je malo verovatno da Severna Koreja potpuno odustane od nuklearnog programa, ali delimično razoružanje uz olakšanje sankcija moglo bi izazvati pritiske u Južnoj Koreji i Japanu za razvoj sopstvenog nuklearnog oružja.

(Agencije)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI