IGRA ŽIVACA MOSKVE I VAŠINGTONA: Šta se krije iza priče o "otkazanom" samitu u Budimpešti?

Veče je donelo novi talas glasina i nagađanja. Na pojedinim pro-ukrajinskim i liberalnim Telegram kanalima pojavile su se tvrdnje da je planirani susret između Donalda Trampa i Vladimira Putina u Budimpešti otkazan.
Vest se brzo proširila internetom, a među prvim izvorima koji su je objavili bio je poznati kanal INSIDER-T, koji se često dovodi u vezu sa krugovima oko Mihaila Hodorkovskog. Upravo zbog toga brojni analitičari smatraju da iza priče može stajati određena politička namera, pa čak i pokušaj da se osujete pripreme za susret dvojice svetskih lidera.

Zastoj u pregovorima?

Ipak, sama tema otvara ozbiljna pitanja: ako u ovom „curenju informacija“ ima i trunke istine, to bi moglo značiti da su razgovori između Moskve i Vašingtona zapali u ozbiljan zastoj.

Prema objavama koje su se pojavile u tim kanalima, ključni trenutak navodnog zastoja dogodio se nakon telefonskog razgovora ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Marka Rubija.

Tokom razgovora, Lavrov je, navodno, jasno poručio da Rusija ne prihvata opciju brzog „zamrzavanja sukoba“ po uslovima koje je poslednjih dana promovisao Vašington — odmah zaustavljanje vatre i pokretanje pregovora bez dogovora o ključnim pitanjima teritorijalne bezbednosti.

Američki zvaničnici su, prema tim informacijama, očekivali da će Moskva popustiti pod pritiskom i uz pretnju novim paketom isporuka „Tomahavk“ raketa. Međutim, u Kremlju, čini se, vlada stav da bi takvo popuštanje značilo korak unazad i ponavljanje istorijskih grešaka iz prošlosti.

Tišina sa obe strane

Zvanične potvrde o otkazivanju susreta još nema. Ni Bela kuća, ni ruska administracija nisu komentarisale glasine. Upravo ta tišina, kako ocenjuju analitičari, ostavlja prostor za širenje spekulacija, koje se šire medijskim prostorom poput požara.

Izvori bliski ruskim strukturama tvrde da Moskva ne smatra ograničene isporuke američkih „Tomahavk“ raketa ozbiljnom pretnjom koja bi mogla promeniti situaciju na terenu. Pravu opasnost, kako ističu, predstavljali bi samo masovni, koordinisani udari, za koje, prema njihovim procenama, Zapad trenutno nema dovoljne kapacitete.

Ruska strategija „sporog iscrpljivanja“

U vojnom smislu, Rusija i dalje sprovodi strategiju postepenog iscrpljivanja ukrajinskih snaga — bez brzih prodora, već kroz sistematsko trošenje protivnika. Zbog toga bi, prema procenama vojnih eksperata, bilo kakav teritorijalni ustupak sada delovao kao odricanje od principa, što se u Moskvi poredi sa događajima iz 1918. godine, kada je jedan mirovni sporazum imao dugoročno pogubne posledice za državu.

U pozadini priče, prema neimenovanim izvorima, Kremlj navodno ima „rezervne adute“: mogućnost šire mobilizacije, napade na energetske sisteme Ukrajine, pa čak i pritisak na ključne institucije u Kijevu.

Ipak, takvi potezi bi mogli izazvati teške humanitarne i političke posledice, pa se, prema svemu sudeći, za sada odlažu. Prevlađuje mišljenje da će Moskva čekati povoljniji trenutak, možda onaj kada Zapad pokaže znake zamora od ekonomskih i političkih troškova rata.

Informativni rat ili politički signal?

Treba podsetiti da sve ove informacije potiču iz neformalnih izvora i nisu potvrđene. Kanal INSIDER-T poznat je po svojoj pro-ukrajinskoj orijentaciji i političkoj agendi, zbog čega postoji sumnja da je čitava priča deo šire informativne kampanje, u kojoj svaka rečenica ima cilj da utiče na javnost — pa i na same pregovarače.

Pojedini analitičari idu i dalje, tvrdeći da je ovakav „spin“ možda osmišljen kako bi se Tramp prikazao kao nepokolebljiv lider, a Moskva kao neosetljiva i nefleksibilna strana, čime se stvara atmosfera u kojoj dogovor postaje gotovo nemoguć.

Ako je istina makar delimično tačna...

U slučaju da se, međutim, pokaže da u ovim glasinama ipak ima istine, poruka bi bila jasna: Tramp nije spreman da pravi ustupke po cenu brzog mira, dok Rusija odbija privremena rešenja koja bi mogla delovati ponižavajuće ili nestabilno.

Za Kremlj bi to bio podsetnik na lekcije iz istorije i dokaz da strateško strpljenje ima svoju cenu.

I tako, između zvanične tišine i medijske buke, i dalje lebdi isto pitanje – da li je sastanak zaista otkazan, ili je sve samo deo političkog teatra? Dok se čeka potvrda, svaka verzija ostaje otvorena.
Možda je upravo u toj neizvesnosti prava suština čitave priče – da pokaže koliko su i dalje krhke nade u mir, čak i onda kada svi tvrde da žele da razgovaraju.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI