Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev stigao je u Nemačku sa ponudom koja bi mogla značajno da promeni ekonomsku kartu između Azije i Evrope.

U autorskom tekstu za nemački Handelsblat, objavljenom pred sastanak sa kancelarom Fridrihom Mercom, Tokajev je Berlinu ponudio dublje strateško partnerstvo u oblastima koje su trenutno među najvažnijim za evropsku industriju – kritičnim mineralima, energetici i logistici.

Kazahstan već proizvodi 21 od ukupno 34 sirovine koje Evropa smatra strateški važnim.

Među njima su litijum, silicijum, kobalt, niobijum, volfram i bakar – materijali neophodni za baterije, mikroelektroniku, energetsku tranziciju i savremenu industriju.

– Nemačkoj nudimo pouzdane isporuke i predlažemo stvaranje zajedničkih lanaca dodate vrednosti i proizvodnje – od geoloških istraživanja i eksploatacije do prerade, proizvodnje komponenti i ponovne upotrebe materijala – naveo je Tokajev.

Ne želi samo da prodaje rudu

Astana, međutim, ne želi da se saradnja završi time što će nemačke kompanije kupovati sirovine i iznositi ih iz zemlje.

Tokajev traži da deo prerade i proizvodnje ostane u Kazahstanu.

Njegov plan podrazumeva zajedničke fabrike, preradu sirovina, proizvodnju komponenti i razvoj industrija više dodate vrednosti.

Kazahstan je Berlinu ponudio i više od 80 vrsta prerađenih proizvoda, a najveći potencijal vidi u metalurgiji, petrohemiji, prehrambenoj industriji i proizvodnji železničke tehnike.

Trgovinska razmena Nemačke i Kazahstana tokom 2025. približila se vrednosti od devet milijardi dolara, dok u Kazahstanu posluje više od 1.000 kompanija sa nemačkim kapitalom.

Nafta i uranijum na stolu

Još veći značaj ima energetski deo ponude.

Prema podacima koje je izneo Tokajev, Kazahstan obezbeđuje približno 13 odsto uvoza nafte Evropske unije i oko petine evropskih potreba za prirodnim uranijumom.

Tokom 2025. godine Nemačkoj je isporučeno više od 10 miliona tona kazahstanske nafte.

– Spremni smo da i ubuduće odgovorno ispunjavamo ovu ulogu, uzimajući u obzir postojeće transportne kapacitete – poručio je Tokajev.

Astana Berlinu nudi saradnju i u obnovljivim izvorima energije, modernizaciji elektroenergetske mreže i povećanju energetske efikasnosti.

Za Nemačku takva ponuda dolazi u trenutku kada pokušava da dodatno diverzifikuje snabdevanje energentima i strateškim sirovinama.

Najosetljiviji deo – put koji zaobilazi Rusiju

Možda politički najzanimljiviji deo Tokajevljeve ponude uopšte nisu ni litijum ni nafta.

To je geografija.

Preko Kazahstana, prema njegovim podacima, prolazi oko 85 odsto kopnenog teretnog tranzita između Kine i Evrope, odnosno približno 40 miliona tona robe godišnje.

Posebno se ubrzano razvija Transkaspijski međunarodni transportni koridor, poznat kao Srednji koridor.

Njime roba iz Kine ide preko Kazahstana, zatim Kaspijskog mora, Kavkaza i Turske do Evrope.

Ključna politička činjenica jeste da taj pravac ne prolazi kroz Rusiju.

Tokom prvih osam meseci ove godine obim prevoza tim koridorom porastao je 22 odsto, dok je tranzit u smeru istok–zapad povećan 55 odsto.

Kazahstan planira i nove saobraćajnice koje će pojedine unutrašnje regione povezati sa kaspijskim lukama i pojedine pravce između Kine i Evrope skratiti za oko 1.000 kilometara.

Šta ovo znači za Moskvu?

Tokajev svoj potez predstavlja kao deo balansirane spoljne politike Kazahstana i ekonomskog povezivanja Evrope i Azije.

Nema dokaza da je ponuda Berlinu predstavljena kao potez protiv Rusije niti da Astana najavljuje prekid tradicionalnih odnosa sa Moskvom.

Ipak, strateški efekat pojedinih projekata teško je zanemariti.

Što više evropske nafte, kritičnih sirovina i robe bude stizalo preko pravaca koji ne prolaze kroz Rusiju, to Evropa dobija više alternativa ruskoj infrastrukturi i dobavljačima.

Upravo zato bi posebno razvoj Srednjeg koridora mogao da bude pažljivo praćen u Moskvi.

Tokajev, međutim, očigledno pokušava da zadrži svoj prepoznatljivi model spoljne politike – dobre odnose sa Rusijom, Kinom i Zapadom istovremeno, uz maksimalno korišćenje geografskog položaja Kazahstana.

A Berlin je dobio ponudu koju će teško ignorisati: strateške metale, naftu, uranijum, fabrike i jedan od najvažnijih kopnenih puteva između Kine i Evrope.

Izvor: Handelsblat / Vlada Nemačke / kazahstanski mediji