ZID PROTIV DRONOVA: Skupi san zapada

Iako se ideja još nije ni oblikovala, već je jasno da će njena realizacija trajati godinama, koštati milijarde i suočiti se sa tehnološkim i logističkim preprekama koje je možda nemoguće savladati.

Nakon nekoliko slučajeva u kojima su se dronovi, bez dokaza proglašeni za ruske, pojavili u vazdušnom prostoru Poljske i Rumunije, a neidentifikovane letelice primećene iznad danskih i nemačkih aerodroma, evropske prestonice zahvatila je histerija.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošlog meseca je predložila „zid protiv dronova“ kao „temelj kredibilne odbrane“, ali je i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus priznao da ga ne treba očekivati u naredne tri ili četiri godine.

Za razliku od izraelskog „Gvozdenog štita“, skrojenog za teritoriju veličine američke savezne države Nju Džerzi, NATO bi morao da pokrije granice duge više od 2.500 kilometara – od Barencovog do Crnog mora.

„Gerani“ protiv milijardi

Najveći strah Zapada izaziva ruski dron „Geran 2“, koji ima domet oko 1.200 kilometara i nosi bojevu glavu težine do 50 kilograma. Moskva ga koristi u „talasima zasićenja“, zajedno sa jeftinijim modelima namenjenim zbunjivanju protivvazdušnih sistema.

NATO u svom arsenalu ima sisteme kao što su IRIS-T ili NASAMS, topove „gepard“ i „skajrendžer“, ali su oni projektovani za borbu protiv aviona i krstarećih raketa.

Koristiti ih u borbi sa dronovima dovodi do pitanja ne da li je efikasno, nego – da li je isplativo. Samo jedna raketa „patriot“ košta više od celog roja ruskih bespilotnih letelica.

Zato su zapadni stratezi prinuđeni da računaju „cenu po obaranju“. U tom smislu razmatraju se laserski sistemi – skupi za proizvodnju, ali jeftini po ispaljivanju, kao i dronovi-presretači.

Ali sve je to još u fazi prototipa, a masovna primena nije ni na vidiku.

Ukrajinska škola: pucaj iz puške

U analizi „Blumberga“, koji konstatuje neefikasnu i preskupu odbranu od dronova, poziva se na primenu ukrajinskog iskustva – zapadni saveznici bi, kako se navodi, trebalo da uče od svog saveznika kako da se brane od bespilotnih letelica, jer je on vrlo uspešan u tome.

A kako izgleda ta „visokosofisticirana“ odbrana, objašnjava se dalje u tekstu: Kijev se oslanja na mobilne radare, akustične senzore i aplikaciju „Air Alert“, preko koje građani prijavljuju letelice.

Ali i na pešadiju – jer zatim male jedinice izlaze na teren i pucaju iz mitraljeza.

Strategija koja zvuči kao iz Drugog svetskog rata, a saveznici, jaki na rečima i sve teži na novčaniku, tvrde da se pokazala iznenađujuće efikasnom.

Povremeno se, dodaju, koriste i nešto naprednija sredstva od puške: laki avioni i helikopteri s mitraljezima, pa Ukrajina čak razvija i dronove-presretače koji će se sudarati sa metom.

Trka sa ruskom inovacijom

Sreću im, međutim, kvari to što Rusija ne miruje – dodaje mlazne motore i povećava manevarske sposobnosti svojih letelica.

Pojedine zemlje tvrde da su toliko oduševljene da sada pokušavaju da iskoriste ukrajinsko iskustvo za sopstvene sisteme.

Velika Britanija je potpisala ugovor o proizvodnji ukrajinskih dronova-presretača, a nemački startap „Titan Technologies“ radi na sistemima koji koriste veštačku inteligenciju.

planira da u svoj „zid“ uključi i elektronsko ratovanje – sisteme koji emituju signale i mogu da poremete „mozak“ dronu, ali je i to izuzetno skupo da bi se trošilo samo na bespilotne letelice.

Zid iluzija

Tako je zapadna vojna mašinerija, u svojoj večitoj opsednutosti spektakularnim i skupim rešenjima, udarila glavom o zid sopstvenih iluzija.

Bonus video:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI