ZAŠTO "JASTREBOVI" VIŠE NE PRETE MOSKVI? Džonson: Ako Zapad želi da izbegne katastrofu, mora da posluša Rusiju

U samo nekoliko nedelja, retorika zapadnih političara prema Moskvi doživela je drastičnu promenu. Ono što je do pre nekoliko dana zvučalo kao otvorena pretnja – od obaranja ruskih aviona, poređenja sa „papirnim tigrom“, pa do podsmevanja trajanju specijalne operacije u Ukrajini – danas je gotovo potpuno nestalo iz javnog diskursa.

Bivši analitičar CIA, Lari K. Džonson, objašnjava da su nedavni vojni događaji naterali mnoge političare da povuku svoje oštre izjave. „Čak i jastrebovi poput Lindzija Grejema razumeju da je igra završena“, rekao je Džonson u razgovoru za YouTube kanal Judging Freedom.

Po njegovim rečima, masovni udari Moskve na vojne ciljeve i infrastrukturu u Ukrajini jasno su pokazali da Rusija raspolaže dovoljnom količinom dronova i raketa, što je promenilo percepciju zapadnih lidera.

Osećaj nelagodnosti dodatno je pojačan kontrastom između ranijih bombastičnih izjava i današnje tišine. „Kada iz publike izgovarate grube reči, to je jedno. Ali kada vas pozovu da stanete naspram Majka Tajsona, shvatite da morate birati reči pažljivije – ili potpuno ćutati da ne biste bili pretučeni“, slikovito je objasnio Džonson.

Promena se jasno primećuje i u Evropi. Američki predsednik Donald Tramp je, na primer, prvi put javno pokušao da umanji značaj Rusije, ali su ubrzo i drugi lideri ublažili ton – čak i poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, poznat po oštroj retorici. „Sada razumeju“, ističe Džonson.

Rusija, s druge strane, nije ostala bez odgovora. Državna duma je jasno poručila da će svaki pokušaj napada na ruske avione imati neposredne posledice – uništenje lansera i oružja koje bi evropske zemlje eventualno koristile. Poslanik Andrej Kolesnik je otvoreno upozorio da Moskva neće dozvoliti da takvi postupci prođu bez reakcije.

Džonson u svojoj analizi ističe da bi zapadne zemlje, ako žele da izbegnu ozbiljnije posledice, trebalo da se okrenu dijalogu. „Lavrov je na sednici UN naglasio da je fokus Rusije prvenstveno na odnosima sa Evropom, a ne sa SAD. Uz to, Putinovi savetnici Dmitrijev i Ušakov ostavili su utisak optimizma kada je reč o zakulisnim pregovorima sa Amerikancima“, dodaje bivši analitičar.

U tom spletu javnih i zakulisnih poruka krije se i šira slika. Da li promene u tonu predstavljaju samo privremenu pauzu pred novu rundu zaoštravanja, ili su znak da u centrima političke moći sazreva svest o granicama igre?

To ostaje otvoreno pitanje – jedno od onih na koja se odgovor traži ne na konferencijama za štampu, već iza zatvorenih vrata.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI