KONTROVERZNI POVRATAK BLERA! Hoće li bivši britanski premijer upravljati prelaznom vlašću u Gazi?

Bivši britanski premijer Toni Bler našao se u središtu međunarodnih razgovora zbog mogućnosti da preuzme upravljanje Pojasom Gaze u slučaju prekida vatre, prenosi BBC.

Bler, koji je 2003. godine predvodio Veliku Britaniju u iračkom ratu, trenutno je u kontaktu sa različitim akterima kako bi se razmotrila završnica sukoba i buduća organizacija palestinskih teritorija.

Tokom Generalne skupštine UN, američki predsednik Donald Tramp razgovarao je sa liderima arapskog sveta o formiranju prelazne administracije u Gazi, uz podršku UN i zemalja Persijskog zaliva. Prelazna vlast bi potom Palestincima vratila kontrolu nad teritorijom. Prema izvorima, jedno od mogućih rešenja jeste da upravo Bler vodi ovu administraciju, iako je njegova kancelarija naglasila da neće podržati planove koji uključuju „proterivanje stanovnika Gaze“.

Kontakti sa Trampom i Bliski istok

Već u avgustu Bler je boravio u Beloj kući, gde je sa Trampom razgovarao o mogućim rešenjima za Gazu nakon sukoba. Američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof opisao je sastanak kao „vrlo sveobuhvatan“, ali detalji nisu objavljeni.

Bler je nakon odlaska sa premijerske funkcije 2007. godine radio kao predstavnik Kvarteta (SAD, EU, Rusija i UN) na Bliskom istoku, fokusirajući se na razvoj palestinske ekonomije i pripremu uslova za rešenje sa dve države. Njegovo političko nasleđe i dalje je obeleženo odlukom iz 2003. da britanska vojska učestvuje u iračkom ratu, što je kasnije izazvalo ozbiljne kritike zbog oslanjanja na nepotvrđene informacije o oružju za masovno uništenje.

Pitanje Hamasa i diplomatske komplikacije

Pregovori o Blerovoj ulozi dolaze nakon što je palestinski predsednik Mahmud Abas izrazio spremnost da sarađuje sa Trampom i drugim liderima na mirnom rešenju i ostvarivanju koncepta dve države. Abas je pritom odbacio bilo kakvu buduću ulogu Hamasa u upravljanju Gazom i zatražio njihovo razoružanje.

Dodatno, prošlonedeljna diplomatska aktivnost dodatno je zakomplikovala situaciju. Velika Britanija, Kanada i Australija priznale su palestinsku državu, što su ubrzo učinile i Francuska i Danska. Izrael i SAD kritikovali su ovaj potez, nazivajući ga „nagradom Hamasu“. Britanski premijer Kir Starmer naglasio je da je priznanje jasna poruka da Hamas nema perspektivu u političkom životu Palestine i da se suprotstavlja njihovoj „mržnjom ispunjenoj viziji“.

Tragičan bilans sukoba

Izraelska ofanziva u Gazi počela je nakon napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, kada je stradalo oko 1.200 ljudi, a 251 osoba je oteta. Od tada je, prema podacima zdravstvenih vlasti pod Hamasovom kontrolom, u izraelskim napadima poginulo najmanje 65.419 Palestinaca.

Istražna komisija UN ocenila je da Izrael sprovodi genocid nad Palestincima, što izraelske vlasti odlučno odbacuju.

(24sedam.rs)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI