VELIKA BRITANIJA KLIZI U EKONOMSKI SUNOVRAT: Od carstva do ostrva u problemima

Priče o nekadašnjim imperijama koje su se urušile često zvuče kao davne legende, ali stanje današnje Velike Britanije podseća da istorija ume da se ponovi. Kako prenosi „Vzgljad“, zemlja koja je vekovima važila za „radionicu sveta“ sada se sve više pretvara u ostrvo koje gubi tržišta, samopouzdanje i finansijsku stabilnost.

Prinos na britanske 30-godišnje obveznice dostigao je 5,61% – nivo koji nije viđen još od 1988. godine. Za investitore to znači pad vrednosti obveznica i gubitke, a za državu sve skuplje zaduživanje. Isti trend vidi se i kod drugih hartija: 40-godišnje nose 5,582%, 25-godišnje 5,551%, dvogodišnje 5,468%. Nasuprot tome, kraće – jednogodišnje, trogodišnje i petogodišnje – kreću se između 3,8% i 4,1%. Ovakav raskorak govori da tržište sve manje veruje u dugoročne izglede britanske ekonomije.

Još crnja je budžetska slika. Do kraja godine rashodi će premašiti 60% BDP-a, dok će prihodi pasti ispod 40%. To znači jaz veći od petine ukupne ekonomije – nezamisliv u mirnodopskim uslovima. Samo troškovi otplate duga iznose 13% BDP-a, što je petina svih javnih rashoda, a kako rastu kamate, teret postaje sve teži.

Problem je što London nema prostora za manevrisanje. Inflacija gura kamatne stope naviše, što onemogućava monetarno popuštanje. Istovremeno, broj bankrotstava tokom 2024. dostigao je nivo iz krize 2008. godine. Poreska baza se sužava, privredni rast koči inflacija, a država se našla u ćorsokaku.

Koreni ovakve situacije sežu do Bregzita. Izlazak iz EU između 2017. i 2020. godine nije bio samo politička odluka, već i ekonomski udarac koji se meri milijardama. Necarinske barijere povećale su prosečne troškove domaćinstava za oko 250 funti godišnje. Od 2020. do 2023. dodatni troškovi dostigli su 6–7 milijardi funti. Investicije su pale za 23% u periodu 2020–2021, a ni kasnije nisu dostigle očekivane nivoe – ostale su 12–13% ispod prognoza.

Spoljna trgovina beleži pad od oko 15%, dok je gubitak BDP-a 4–5% u periodu 2024–2025. Samo po osnovu poreza, državna kasa izgubila je oko 40 milijardi funti.

Sve to je deo starog evropskog nesklada. Od ulaska u EEZ 1973. Britanija je želela „široku i plitku uniju“, dok su Francuska i Nemačka gurale ka „sve bližoj uniji“. Nakon ujedinjenja Nemačke i proširenja EU na istok, ravnoteža je pomerena ka Berlinu. Uvođenje evra dodatno je marginalizovalo London, koji je ostao sa funtom i bez uticaja na ključne odluke. Iako je londonski finansijski centar još držao težinu, posle krize 2008–2012. i stvaranja novih pravila u evrozoni, njegov značaj je oslabljen.

Propast transatlantskog sporazuma nakon pobede Donalda Trampa 2016. gurnula je Britaniju ka Pacifiku i savezu AUKUS. Ipak, ni tamo vrata nisu bila širom otvorena. Velika Britanija se priključila pregovorima za CPA TPP u februaru 2021, ali je njeno članstvo zaživelo tek u decembru 2024. godine. I dalje se čeka ratifikacija Australije, Kanade i Meksika, a bez učešća SAD sve izgleda više kao simbolika nego realna ekonomska šansa.

U međuvremenu, dok Britanija traži izlaz, Amerika privlači kapital. Od februara do maja 2025. u SAD je ušlo skoro 600 milijardi dolara, od čega je samo Britanija uložila 151,9 milijardi – najveći deo u američke državne obveznice. Taj novac pomaže Vašingtonu da zakrpi budžetski deficit, ali dodatno isisava likvidnost iz Londona. Zato britanske obveznice moraju nuditi sve veće prinose, što podiže i cenu zaduživanja.

Jednom je Britanija živela od kolonija, zatim od Evrope, a potom od snage svog finansijskog sektora. Danas, dok Federalne rezerve i Banka Engleske pokušavaju da koordiniraju kredite i stabilnost valuta, ostrvo ulazi u novu fazu neizvesnosti. Ako Tramp uspe da ojača kontrolu nad FED-om, tokovi kapitala mogli bi da se preokrenu. Ako se, pak, globalističke elite u SAD vrate u igru, London će tražiti novi put da se održi u svetskoj finansijskoj utakmici.

Za sada, strategije britanske vlade sve više liče na pokušaje malog ostrva da opstane u svetu koji se menja brže nego ikada. Koliko dugo će to trajati – ostaje otvoreno pitanje.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI