NEMCI SE DOKOPALI SADRŽAJA RAZGOVORA TRAMPA I EU ČELNIKA, BILO JE GALAME I VIKANJA: "Pa vi pomažete Rusiji!"

Prema pisanju britanskog lista Financial Times (FT), američki predsednik Donald Tramp i administracija SAD doneli su odluku o smanjenju programa vojne pomoći evropskim zemljama koje graniče sa Rusijom. Prema izvorima FT-a iz Vašingtona, prošle nedelje su predstavnici Pentagona obavestili evropske diplomate da Sjedinjene Države više neće finansirati programe obuke i opremanja vojski istočnoevropskih država koje bi se našle na prvoj liniji fronta u slučaju sukoba sa Rusijom.

Preliminarne procene ukazuju da bi rezovi mogli uticati na program iz koga je u periodu od 2018. do 2022. u Evropu poslato oko 1,6 milijardi dolara, pri čemu su ključni primaoci Estonija, Letonija i Litvanija. Ove tri zemlje, članice NATO-a, graniče sa Rusijom, a Letonija i sa Belorusijom, koju je Moskva koristila kao odskočnu dasku za invaziju na Ukrajinu. SAD trenutno imaju oko 2.000 vojnika raspoređenih u baltičkim državama, poslatih od strane prethodnog američkog predsednika Joea Bidena nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Iako su Litvanija, Estonija i Letonija među članicama NATO-a koje najviše ulažu u odbranu, jasno je da se same ne bi mogle suprotstaviti Rusiji, pa je podrška saveznika od krucijalnog značaja. Predsednik Estonije Alar Karis upozorio je da bi evropske zemlje koje graniče sa Rusijom morale da se pripreme na mogućnost povlačenja američkih vojnika i izgradnju sopstvenih vojnih kapaciteta. Karis je rekao da je lično ukazao Trampu na važnost američke vojne prisutnosti u Estoniji i širom Evrope tokom susreta u aprilu, na pogrebu pape Franje.

Istovremeno, drugi američki program koji finansira kupovinu velikog naoružanja od SAD, uključujući avione, brodove i tenkove, za evropske zemlje ostaje nepromenjen. Odluka o smanjenju pomoći poklapa se sa stavom glavnog strateškog savetnika Pentagona Elbridgea Colbyja, koji želi da preraspodeli resurse američke vojske ka indo-pacifičkoj regiji, radi obuzdavanja Kine i smanjenja rizika sukoba oko Tajvana.

Problemi između SAD i EU potvrđeni su tokom poslednjeg telefonskog razgovora Trampa sa evropskim liderima, nakon kojeg evropski čelnici sumnjaju da će biti novih sankcija Moskvi. Prema izvorima nemačkog lista Bild, razgovor je bio napet. Tramp je optužio Evropu da kupuje rusku naftu i time podržava rusku vojnu mašineriju. Evropska komisija, predvođena Ursulom fon der Lajen, pokušala je da ukaže da je uvoz ruske nafte u EU značajno smanjen, te da samo Mađarska i Slovačka i dalje uvoze ruski energent.

SAD su predložile da EU prvo uvede sankcije ili carine Indiji i Kini, koje kupuju ruske energetske resurse, ali bi takav potez izazvao ogromne finansijske gubitke za evropske zemlje. Jedina članica „istočnog bloka“ koja je ove godine poboljšala odnose sa SAD je Poljska, zahvaljujući novom desničarskom predsedniku Karolu Nawrockom, koga je Tramp otvoreno podržao u kampanji. Nawrocki je nedavno posetio Vašington, gde je potvrđeno da će američke trupe ostati u Poljskoj, a moguće je i povećanje garnizona ili uspostavljanje stalne američke baze.

Ipak, podrška poljske javnosti Trampovoj politici nije velika – istraživanja pokazuju da samo četvrtina Poljaka smatra da američki predsednik vodi politiku povoljnu za Poljsku, dok 49% ispitanih veruje da to nije slučaj.

(Jutarnji)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI