TIŠINA PODELJENOSTI ILI GLAS DIJALOGA: Put ka pomirenju u Crnoj Gori

Sledi zajednička izjava:

Da bismo krenuli u pravcu sloge i jedinstva sigurno bi bilo lakše kloniti se jednostranih iskaza i svega što dodatno povređuje potomke žrtava masovnih zločina, ali je važno i potrebno podsticati i voditi zdrave razgovore koji bi mogli da pomognu u rešavanju ključnih pitanja našeg vremena.

Društveni dijalog, koji treba biti otvoren za sve i u kojem su svi dobrodošli, ne treba nužno da rezultira određenim dogovorom. Suština je da se razgovara, saslušaju drugi i njihovi argumenti. Tako se humanizuje strana koja se čini protivnom ili protivničkom. Bolje razumevanje i drugih i sebe, sve nas odmiče od jednostranih narativa i delovanja.

Uz druge verske zajednice i uvažavanje civilnog društva, Srpska Pravoslavna Crkva je takođe poželjan, značajan i dobrodošao akter u prevazilaženju brojnih savremenih pitanja i nedoumica.

Decenijama, a poslednjih godina naročito, među nama postoji tendencija nipodaštavanja, blaćenja, ismejavanja i svakojakog etiketiranja svakog ko ima drugačije mišljenje od nas samih.

U Crnoj Gori, prošlost se i dalje emotivno raspravlja što, uz uključenje ideoloških matrica i politizaciju, pogoduje daljim podelama. Brojni su pokušaji nenaučne i negativne revizije prošlosti i kompromitovanja dostignuća u određenim istorijskim epohama. Na drugoj strani prisutno je i podcenjivanje uloge i žrtve partizanskog pokreta u borbi protiv okupatora i oslobođenju zemlje, ali i istovremeno i ideološki pristrasan odnos prema tom istom pokretu, koji se idealizuje uz potpuno zanemarivanje dogođenog političkog nasilja i institucionalizacije kršenja ljudskih prava što ih je nametnuti revolucionarni sistem proizveo. To se odražava i na odnos prema civilnim i nevinim žrtvama Drugog svetskog rata, poratnog perioda i socijalističke revolucije u celini. Decenijama se čeka na njihovo priznanje i dostojanstvenu sahranu posmrtnih ostataka. Zanemarivanje istine i činjenica, stvara, kod većine građana, bes i revolt, uz jačanje govora mržnje, retoričkog i drugih vrsta nasilja. U takvim okolnostima događaju se i apsolutno neprihvatljivi i opasni napadi na medijske radnike i novinare. Slobodni mediji zaslužuju najveće uvažavanje jer pomažu da se na prošlost Crne Gore gleda i iz perspektive ljudskih prava što inače uporno izostaje.

Postsocijalističke, postreferendumske, pa ni politike nakon avgusta 2020. godine nisu iskoristile puni potencijal odbrane i afirmisanja ljudskih prava. Nije osnažena građanska i solidarnost u društvu. Nisu ni dostojanstveno zbrinuti svi mrtvi.

Prošlost je, uz sve rizike koji neminovno postoje i stvarni su, važno sagledati u celini. To podrazumeva i mračne strane i događaje, obeležene zločinima, a koji su i dalje praćeni tabuima i obavijeni velom tajne. Zato u aktuelnom trenutku i kontekstu treba prestati sa opravdanjem poricanja, minimiziranja i prikrivanja ozbiljnih kršenja ljudskih prava u prošlosti. U tom smislu, cenimo da je mudrije i plodonosnije, dijalog početi na temu utvrđivanja stratišta i imena nevino postradalih, pre nego verbalnim sukobima oko proglašavanja heroja sa jedne ili druge, ideološke i ratne strane, ma u kom od bratskih sukoba naših predaka.

Odgovornost je na državnim i lokalnim vlastima da ispune svoju dužnost poštovanja i promovisanja ljudskih prava i jačanja unutrašnjih integracija u Crnoj Gori. Kroz saradnju sa naučnim institucijama i civilnim društvom treba obogatiti razumevanje i prošlosti i ljudskih prava. A društvena kohezija bez učešća i verskih zajednica nije moguća, niti je održiva.

Ozdravljenje i pomirenje zajednice je moguće kroz dijalog, demokratizaciju sećanja, objektivne i nepristrasne naučne argumentovane diskusije o prošlosti i svim njenim kontroverznim i spornim pitanjima i temama a koje bi pomogle javnosti da se bolje razume i prihvati prošlost. Nasuprot takvog djelovanja stoji buka jednostranosti.

Konačno, pozivamo Vladu Crne Gore da donose odluku o obrazovanju komisije za identifikaciju lokacija prikrivenih grobnica iz Drugog svetskog rata i poratnog perioda.

Gojko Perović, 

protojerej – stavrofor, paroh podgorički

Aleksandar Saša Zeković 

aktivista za ljudska prava, član Građanske inicijative “21. maj”

Vojin Grubač,

direktor NVO “Centar za realnu politiku” i publicista

Bonus video:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI