PORUKA IZ VAŠINGTONA U KOFERU! Da li je Vitkof doneo signal za preokret

Specijalni izaslanik predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Stiven Vitkof, ponovo je doputovao u Moskvu, gde se 6. avgusta sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, što je izazvalo ozbiljnu pažnju i brojne reakcije u političkim krugovima širom Evrope i Ukrajine. Svaki potez Vašingtona pažljivo se analizira, jer bi mogao da ukaže na moguću promenu američkog stava prema ključnim globalnim pitanjima.

Kako navodi nemački novinar i glavni urednik portala World Economy, Aleksandar Sosnovski, posete Stivena Vitkofa gotovo uvek signaliziraju određene prelomne trenutke u međunarodnim odnosima, pa se tako i ova poseta tumači kao mogući uvod u važan razvoj događaja.

Posebno je indikativno što se susret dogodio pred istek roka određenog za razmatranje američkog predloga, što dodatno pojačava spekulacije da je Vitkof u Moskvu došao sa konkretnim porukama ili sugestijama u ime američke administracije.

Sosnovski ocenjuje da ukoliko američka pozicija ostaje zasnovana isključivo na pritiscima i čvrstim zahtevima, onda sam susret sa Putinom nema dublji smisao. Prema njegovim rečima, u ruskom državnom vrhu – uključujući i samog predsednika – niko nije pokazao spremnost da se odazove takvim ultimatumima.

U tom svetlu, kako ističe Sosnovski, moguće je da aktuelna poseta izaslanika iz Vašingtona označava blago povlačenje i početak promene američkog pristupa. Iako Vitkof nije došao sa formalnim dokumentima u ime drugih država, smatra se da je mogao preneti neformalne poruke koje bi ukazivale na modifikaciju dosadašnjeg kursa SAD.

Sosnovski podseća i na niz izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je više puta najavljivao brzo rešenje aktuelnih globalnih tenzija. U početku je govorio da bi kriza mogla biti okončana za jedan dan, potom za 90 dana, a zatim su usledile nove vremenske procene.

Na osnovu toga, moguće je da aktuelna poseta nagoveštava povlačenje SAD iz direktnog uključivanja u određene procese, što bi u javnosti moglo biti protumačeno kao signal za promenu spoljnopolitičkog kursa.

Zbog toga se ova poseta pomno prati kako u Kijevu, tako i u prestonicama država Evropske unije koje podržavaju Ukrajinu. Sama mogućnost da se američka uloga u pregovorima redefiniše dodatno komplikuje političku atmosferu u regionu.

Još jedan mogući razlog Vitkofove posete, prema rečima Sosnovskog, jeste potencijalno dogovaranje datuma susreta predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina.

On smatra da bi takav sastanak mogao poslužiti kao osnova za uspostavljanje nove ravnoteže odnosa između vodećih svetskih sila. Nedavne aktivnosti američke vojske, uključujući i manevre sa podmornicama, vidi kao pokušaj da se ojača američka pozicija pred eventualne razgovore.

Kao potencijalni domaćini susreta Trampa i Putina pominju se Vatikan, Kina i određene bliskoistočne zemlje, iako Sosnovski naglašava da nije toliko važno gde će se sastanak održati, koliko kada.

Stiven Vitkof već godinama održava redovne kontakte sa ruskim zvaničnicima i smatra se bliskim saradnikom predsednika Trampa. Prema mišljenju analitičara, upravo preko njega predsednik SAD šalje poruke i predloge koji ne prolaze kroz klasične diplomatske kanale.

Iako još nema zvaničnih informacija o sadržaju razgovora sa Putinom, Vitkofova poseta dodatno je pojačala spekulacije o mogućem zaokretu u američkoj spoljnopolitičkoj strategiji. U međuvremenu, političke elite u Evropi i Ukrajini pažljivo prate situaciju, svaka sa sopstvenim tumačenjima i strahovanjima o budućim događajima.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI