EKSPLOZIJA HIV-a U RUSKOJ VOJSCI: Žive kao da je svaki dan poslednji

Od početka sukoba u Ukrajini, broj zaraženih HIV-om među pripadnicima ruske vojske drastično je porastao, navodi se u izveštaju objavljenom u "Vojno-medicinskom časopisu" Ministarstva odbrane Rusije. Najveći porast zabeležen je u periodu mobilizacije, kada su hiljade ljudi pozvane u vojnu službu, a do kraja 2023. godine broj novootkrivenih slučajeva bio je i do 20 puta veći nego uoči rata.

Izveštaj jasno ukazuje da se HIV ne širi samo putem krvi i otvorenih rana na ratištu, već i kroz visoko rizično ponašanje – nezaštićene seksualne odnose i upotrebu droga putem deljenja igala. Kako navodi Karnegi centar za Rusiju i Evroaziju, "vojska koja svakodnevno živi kao da joj je svaki dan poslednji, normalizovala je ponašanje koje vodi ka epidemiji – nezaštićeni seks i deljenje špriceva postali su svakodnevnica."

Već pre rata, Rusija je imala ozbiljan problem sa HIV-om u opštoj populaciji – zvanično je registrovano više od 1,1 milion slučajeva, dok stručnjaci veruju da je stvarni broj inficiranih znatno veći, možda i preko 1,5 miliona. Prema podacima UNAIDS-a, Rusija je 2021. godine imala gotovo 4% svih zaraženih HIV-om na svetu, iako čini manje od 2% svetske populacije.

Zdravstveni stručnjaci upozoravaju na sve dublje društvene posledice ove krize – godišnje oko 30.000 ljudi radno sposobne dobi (između 25 i 50 godina) umre od HIV-a u Rusiji, što dodatno slabi tržište rada u zemlji koja već trpi ozbiljan manjak radne snage.

Sličan scenario beleži se i u Ukrajini, zemlji sa najvećom prevalencijom HIV-a u Evropi – oko 240.000 ljudi živi sa virusom. Rat je ozbiljno narušio sistem zdravstvene zaštite, posebno u okupiranim područjima poput Hersona, gde je testiranje gotovo potpuno obustavljeno, a pristup terapiji znatno otežan.

Istovremeno, nevladine organizacije koje se bave prevencijom HIV-a suočene su s političkim i zakonskim pritiscima. Ruski zakon o "stranim agentima" doveo je do zatvaranja mnogih organizacija koje su dobijale pomoć iz inostranstva, a odluka Vrhovnog suda da proglasi "međunarodni LGBT pokret" ekstremističkom organizacijom dodatno je izolovala najugroženije grupe, sprečivši ih da potraže neophodnu medicinsku pomoć.

(Jutarnji)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI