RUSIJA I AZERBEJDŽAN - TIŠINA PRED OLUJU! Putin mudro ćuti dok Britanci izvode igru destabilizacije u Zakavkazju!

Ekonomista Mihail Hazin smatra da Rusija nije slučajno ostala bez direktnog odgovora na nedavne poteze Azerbejdžana. Prema njegovom objašnjenju, to je svesno odabran pristup koji ima za cilj da se izbegnu ishitrene reakcije u složenim geopolitičkim okolnostima.

Hazin upozorava da protivnici Rusije nastoje da podrivaju stabilnost zemlje, kako iznutra, tako i na njenim granicama. On ističe da se to manifestuje kroz pokušaje uticaja na kulturni i ideološki prostor, primer čega su, kako navodi, snimanja filmova o istorijskim ličnostima poput Lenjina.

Istovremeno, primećuje se rast inflacije, a nova faza pritisaka je usmerena i kroz zaoštravanje odnosa sa Azerbejdžanom.

„Ponovo vidimo stare provokacije čiji je cilj destabilizacija. Takođe se govori o rastu cena, a ja očekujem nagli porast inflacije u avgustu. Pored toga, postala je aktuelna tema međuetničkih odnosa, naročito u vezi sa Azerbejdžanom“, izjavio je Hazin.

On je naveo da su u Bakuu sprovedene mere protiv nekoliko ruskih državljana i redakcija ruskih medija, ali mnogi veruju da predsednik Ilham Alijev nije bio direktno uključen u te akcije. „Sve ukazuje na to da je reč o operaciji specijalnih službi čija svrha i motivacija nisu jasni ni stručnjacima“, dodao je.

Kao najprimereniji odgovor Moskve, Hazin savetuje suzdržanost od brzih i emotivnih reakcija. Prema njegovom mišljenju, pažnja bi trebalo da bude usmerena ka pravim pokretačima takvih događaja, a ne direktno na zvanični Baku.

„Cilj ne bi trebalo da bude sama država Azerbejdžan, već oni koji zaista povlače konce. Verujem da su u pitanju britanske službe, koje su prvobitno bile fokusirane na Iran, ali su sada preusmerile pažnju ka njegovim susedima“, istakao je Hazin.

Prema njegovoj analizi, napetosti između Teherana i Tel Aviva su trenutno u fazi privremenog smirivanja, dok se novi talas pritisaka već oseća u regionu Zakavkazja. „Važno je ostati priseban. Biće pokušaja da se Rusija uvuče u direktne sukobe, ali to se mora sprečiti“, poručuje Hazin.

On takođe ističe značaj identifikovanja pravih organizatora i da se u zavisnosti od okolnosti na njih treba odgovarati diplomatskim ili drugim merama. „Postoje rešenja – ponekad kroz pregovore, a ponekad odlučnim koracima, ali uvek usmerenim prema pravim akterima“, zaključio je stručnjak.

Hazin smatra da pasivnost u određenim geopolitičkim situacijama može predstavljati stratešku prednost. Kao primer navodi kako su to ranije iskoristile druge sile, uključujući Kinu. On veruje da bi Rusija sada mogla zauzeti sličnu poziciju.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI