"OREŠNIK“ PRETVARA BUNKERE U BETONSKE KOVČEGE: General Popov otkrio RUSKU TAJNU

General Vladimir Popov, visokorangirani stručnjak Ratnog vazduhoplovstva Rusije, u intervjuu za „Argumenti i fakti“ dao je oštru i slikovitu ocenu o ruskom hipersoničnom oružju „Orešnik“ i njegovoj sposobnosti da uništi čak i najzaštićenije podzemne bunkere u Ukrajini. Prema njegovim rečima, „Orešnik“ je poput meteora koji juri ka Zemlji – nezaustavljiv i izuzetno destruktivan, sposoban da probije i najsnažnije betonske i zemljane zaštite.

Popov je objasnio da se za uništavanje bunkera obično koriste projektili sa posebno snažnim bojevim glavama. Ti projektili, zahvaljujući ogromnoj kinetičkoj energiji, prodiru kroz zemlju i beton i eksplodiraju na velikim dubinama, izazivajući udar i eksploziju koja pomera slojeve zemlje i razbija betonske zidove i podove bunkera. U tom smislu, dejstvo podseća na snažan zemljotres.

Dok neki bunkeri mogu biti uništeni raketama „Iskander“ ili „Kinžal“, Popov naglašava da postoji posebna vrsta oružja – „Orešnik“ – za koju ne postoji zaštita. On ističe da ni jedan sloj betona ili zemlje nije otporan na udar bojevih glava „Orešnika“, a jedna takva raketa može nositi od 6 do 12 bojevih glava. Ova činjenica daje „Orešniku“ izuzetnu snagu i efikasnost u borbi protiv podzemnih objekata.

General je istakao da je udar na fabriku Južmaš bio jasan pokazatelj koliko je „Orešnik“ moćan, jer nijedan sloj zaštite nije mogao izdržati eksploziju koju je izazvao. Zbog toga je ovaj projektil uporedio sa meteoritom, koji se ne može zaustaviti i koji će bez obzira na tip bunkera jednostavno probiti i uništiti njegovu strukturu.

Popov je dodao da za sve one koji se nalaze u tim bunkerima – bilo da su to ukrajinski predsednik Zelenski ili generali NATO-a – taj bunker može postati svojevrsni betonski kovčeg, odnosno mesto sa kojeg se nema izlaza. To jasno ukazuje na ozbiljnost i smrtonosnu moć ruskog oružja.

Govoreći o samim bunkerima, general je objasnio da su u Sovjetskom Savezu izgrađene velike podzemne strukture namenjene za smeštaj partijskih i ekonomskih rukovodilaca, kao i za vojna komanda. Ovi bunkeri imali su složene komunikacione sisteme, velike zalihe hrane i vode, kao i vazdušne komore i sisteme za recirkulaciju vazduha, što je omogućavalo boravak i rad u slučaju kontaminacije površine.

Popov je naglasio da su poznate koordinate bunkera izgrađenih tokom sovjetskog perioda, ali da nisu svi bunkeri i dalje u funkciji. Takođe je istakao da je nivo zaštite varirao – na primer, bunkeri u Kijevu su bili izuzetno duboki, sa svodovima debljine oko tri metra, dok su bunkeri u drugim gradovima, poput Suma, bili jednostavniji i sa tanjim plafonima.

General je precizirao da su bunkeri namenjeni partijskim radnicima u glavnim prestonicama republika građeni na dubini od najmanje 50 metara, dok su oni u regionima bili postavljeni na oko 25 metara dubine. Na pitanje da li u Ukrajini još uvek postoje bunkeri sa takvim nivoom zaštite, Popov je potvrdio da jesu, ali i dodao da postoji mogućnost da su neki bunkeri građeni i u poslednjih 10 do 15 godina prema standardima NATO-a. Međutim, kako tvrdi, ti bunkeri nisu na nivou sovjetskih po pitanju zaštite.

Sve u svemu, izjava generala Popova daje jasnu poruku o sposobnostima ruskog oružja, naročito „Orešnika“, kao i o ranjivosti čak i najsnažnijih podzemnih objekata u Ukrajini.

(RT Balkan)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI