PUTIN MASOVNO ŠALJE TRUPE KA GRANICI Satelitski snimci otkrili: Ako počne rat Rusije i NATO, to bi moglo da bude OVDE

Prema obaveštajnim podacima i satelitskim snimcima, Rusija, posebno na granici sa Finskom, dovodi nove vojne snage, ubrzano gradeći "šatorske" baze (Kamenka - 60 km od granice) i fortifikacione objekte, i to nakon što je povukla veliki deo svojih snaga sa tih granica zbog agresije na Ukrajinu.

Prema pisanju nezavisnog ruskog portala Važnije istorije, ruske paravojne formacije su raspoređene na granici, upravo zbog nedostatka "prave" vojske.

Rusija je ponovo vratila bombardere i helikoptere u tamošnju bazu Olenja (150 km od finske granice) nakon što su Ukrajinci ciljali i ugrozili ruske baze i aerodrome u centru Evrope dronovima i svojim raketama dugog dometa, pa su ih povukli nazad na sever, van dometa ukrajinskog oružja.

Zbog ove ruske vojne aktivnosti, Finska je počela da gradi, a Estonija i Litvanija su to takođe najavile, zaštitnu ogradu, rovove i protivtenkovsku odbranu duž granice. Iako se smatralo da će Rusima trebati čak tri do četiri godine da obnove svoju prethodnu vojnu snagu u tom području, finski vojni analitičari veruju da bi, ako dođe do zatišja u neprijateljstvima u Ukrajini (šta god to značilo), to moglo biti ubrzano na oko dve godine.

Finska je u proteklih mesec dana izvela tri vojne vežbe duž ruske granice sa američkim i britanskim snagama: "Karelijski mač 25", "Živa sablja 25" i na Baltičkom moru "Uske vode". Rusija je, s druge strane, imala svoje vojne vežbe u oblastima Karelija i Murmansk. Podsetimo se da su 2024. godine finske obaveštajne službe izjavile da su delovi kopnenih snaga iz severozapadnog evropskog dela Rusije (Karelija, Pskovska i Lenjingradska oblast) bili popunjeni sa oko 20 odsto manje vojnika nego pre napada na Ukrajinu.

TV Zvezda

Međutim, pojavile su se nove obaveštajne i vojne analize da bi, ukoliko bi se postigao nekakav mirovni sporazum ili barem dogovor o primirju u Ukrajini, Rusija mogla da se okrene ka baltičkim državama (nova šatorska baza nikla je oko 120 kilometara od Estonije, gde je takođe primećena teška artiljerija) i Finskoj kako bi pokušala da ih destabilizuje i izazove novu krizu u tom krhkom području. Analitičari NATO-a smatraju da bi ove zemlje, ili neke od njih, mogle postati nova meta Rusije, što znači da bi tamo mogao početi sukob između Rusije i NATO-a.

Doduše, ukrajinski vojni analitičar Ivan Stupak je za lokalnu TV stanicu Kanal 24 rekao da je trenutno u pitanju "lukav manevar Putina" koji želi da stvori privid napetosti kako bi uticao na baltičku i skandinavsku pomoć Ukrajini. Stupak smatra da Moskva samo stvara napetost i nervozu jer zapravo nema snage da započne novi rat, ali misle da bi te zemlje zbog toga mogle da smanje svoju vojnu, ekonomsku i političku pomoć Ukrajini.

Međutim, estonski ministar odbrane Hano Pevkur je za nemački Bild rekao da Rusija ne namerava da demobiliše svoju vojsku od oko 800.000 ljudi raspoređenih u Ukrajini, već će ih najverovatnije odmah poslati na granice sa baltičkim i skandinavskim zemljama.

Istovremeno, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da nije "zabrinut zbog grupisanja ruskih snaga na severu Evrope" i da ne vidi "pretnju po njih od Rusije".

Dmitrij Trenin, profesor na Ruskom institutu za vojnu ekonomiju, rekao je za ruski režimski portal Cargrad da bi mogući sukob sa NATO-om mogao da počne u Sankt Peterburgu, optužujući Zapad da namerava da blokira tamošnju luku, što za njega nisu sankcije, ali se može protumačiti kao "ratni čin". Trenin ističe da bi Rusija imala pravo da deluje u tom slučaju.

Estonski mediji navode da ne treba zaboraviti još jedan aspekt - razlog za izgradnju visokih odbrambenih ograda nije samo pretnja ratom, već i najava da bi Rusija, poput Belorusije, mogla da pokrene operaciju "migrantski talas", odnosno da pošalje hiljade migranata sa Bliskog istoka i iz Avganistana na granice baltičkih država i Finske, kao što to Belorusija godinama radi na granici sa Poljskom, kako bi destabilizovala to područje.

Međutim, postoji još jedan veoma važan segment koji bi uskoro mogao da postane bezbednosna pretnja Evropi - Vladimir Putin pojačava svoje aktivnosti u toj oblasti, takođe i zato što Arktik postaje novo krizno žarište oko kojeg se velike sile takmiče i nadmeću za kraće morske puteve od Dalekog istoka do Evrope i istočne obale SAD, kao i za rudna, mineralna i energetska bogatstva. Rusija smatra svoje prisustvo na Arktiku i kontrolu plovnih puteva važnim za svoj geostrateški položaj kao supersile.

Takođe želi da razvije svoj polarni region, koji obuhvata 4,8 miliona kvadratnih kilometara. To je oko 28 procenata teritorije Rusije, a tamo živi jedva tri miliona ljudi. Međutim, ne treba zaboraviti da je ulazak Finske i Švedske u NATO jedan od najvećih Putinovih poraza usred agresije protiv Ukrajine.

Foto Tanjug AP

To su bile vojno neutralne zemlje. Finska - koja je imala posebne odnose sa SSSR-om, takozvanu doktrinu Pasikivi-Kekonen , a kasnije i sa Rusijom - zbog pretnje po sopstvenu bezbednost nakon agresije na Ukrajinu, pridružila se NATO-u, a Rusija je dobila oko 1.300 kilometara nove granice sa Alijansom, u veoma osetljivom i teškom području od Sankt Peterburga do Murmanska i Belog mora, gde se nalaze ruska Baltička i Arktička flota, i Kolskog poluostrva.

To je jedno od "područja sa najgušćim raspoređivanjem nuklearnog oružja na svetu", prema finskim izvorima. U bazi ruske arktičke flote u Murmansku nalaze se nuklearni ledolomci, brodovi i podmornice naoružani interkontinentalnim bojevim glavama, koje imaju domet od nekoliko desetina hiljada kilometara, i višenamenske nuklearne podmornice koje koriste krstareće rakete 885 Jasen, 885M Jasen-M i Kalibr i hipersonične rakete Cirkon.

Poluostrvo takođe ima gustu mrežu ruskih vojnih vazduhoplovnih baza, sa strateškim nuklearnim bombarderima dugog dometa kao što su Tupoljev Tu-160, Tu-122N i Tu-95. Tamo je stacioniran i strateški podmornički raketonosac Borej-A. Pored toga, jedina drumska i železnička ruta koja povezuje Kareliju i Kolsko poluostrvo sa ostatkom Rusije prolazi duž finske granice. Na Kolu postoje rudnici nikla i bakra, a u Kareliji se nalaze velika nalazišta titanijuma i gvozdene rude.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI