OVO JE KRAJ! UN neće preživeti drugi Trampov mandat

Otkako je Donald Tramp ponovo zauzeo mesto u Ovalnom kabinetu, međunarodna scena se suočava sa značajnim turbulencijama. Njegov dolazak na vlast ne donosi samo promenu u političkoj retorici, već i potencijalno rušenje temelja koje su decenijama postavljale Ujedinjene nacije. Analitičari i svetski mediji postavljaju ključno pitanje: da li Tramp svesno destabilizuje UN? Jasno se vidi kroz niz odluka koje je njegova administracija već preduzela, uključujući povlačenje iz Svetske zdravstvene organizacije, ignorisanje Pariskog sporazuma o klimi i napuštanje Saveta za ljudska prava UN. Ove odluke nisu slučajne; one predstavljaju deo šire strategije isključivanja SAD iz međunarodnih tela.

Trampova antipatija prema "globalističkoj agendi" postaje sve očiglednija. Njegovi potezi ukazuju na nameru da se Sjedinjene Američke Države potpuno distanciraju od Ujedinjenih nacija, kao i drugih međunarodnih organizacija. Odbacivanje rezolucija koje su se smatrale bezazlenim, poput onih o Međunarodnom danu mirnog suživota i Međunarodnom danu nade, dodatno pojačava sumnje u namere Trampove administracije. Čak je i predstavnik UN istakao da SAD "aktivno vode rat protiv globalističkih vrednosti", što jasno signalizira želju za ukidanjem zajedničkih standarda i ciljeva.

Jedan od najznačajnijih poteza je gašenje USAID-a, američke agencije za međunarodni razvoj, koja je decenijama bila ključni finansijer UN programa. U 2022. godini, SAD su uložile oko 18 milijardi dolara, što je činilo skoro petinu ukupnog budžeta UN. Bez ovih sredstava, mnogi programi koji imaju za cilj spasavanje života, kao što su distribucija hrane i pomoć izbeglicama, dovedeni su u pitanje. Ovakav potez može imati dalekosežne posledice na globalnu humanitarnu pomoć i saradnju.

U svetlu ovih događaja, među diplomatama i stručnjacima postoje dve verzije budućnosti UN. Prva predviđa mračan ishod, gde bi povlačenje SAD kao osnivača i glavnog finansijera moglo dovesti do raspada organizacije. Bez neophodnog finansiranja i političke moći, UN bi se mogla pretvoriti u praznu školjku, bez stvarnog uticaja na svetska dešavanja.

S druge strane, postoji i tračak nade: Trampova agresivna politika bi mogla da podstakne ostatak sveta na ujedinjenje. U toj verziji, Evropa, Kina, Indija, Rusija i druge regionalne sile mogli bi da formiraju čvršći savez unutar UN, redefinišući pravila i osnažujući organizaciju bez oslanjanja na SAD. Paradoks ukazuje na to da bi Trampov pritisak mogao biti upravo ono što UN treba da prežive, jer globalni problemi kao što su klimatske promene, pandemije i izbegličke krize zahtevaju zajednički odgovor, bez obzira na nacionalne granice. Pitanje ostaje: ko će preuzeti odgovornost i da li će to biti dovoljno brzo?

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI